Okrivljeni je obavezan i da oštećenoj BB na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 283.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Prema okrivljenom je na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od devet meseci, računajući od dana pravnosnažnosti presude, a oštećena je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.89/25 od 10.03.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Dmitrovića, presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.36/24 od 20.12.2024. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni zatvora – načinu izvršenja kazne, tako što je okrivljeni za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U podnetom zahtevu, branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodeći da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i primenjen je zakon koji se nije mogao primeniti jer je sud okrivljenog oglasio krivim da je pešak – oštećena, sada pokojna VV već stupila na pešački prelaz i započela da prelazi kolovoz sa desne na levu stranu, navodeći da je okrivljeni povredio odredbu člana 23. stav 1. i stav 2. ZOBS-a, a ne odredbu člana 99. stav 3. ZOBS-a, koju je u konkretnom slučaju povredio.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, a stavom 3. istog člana da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno iz nehata.

Članom 297. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2, 295. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, upravljajući putničkim motornim vozilom iz pravca centra grada u pravcu „Plavog mosta“ u Gornjem Milanovcu, postupio protivno odredbi člana 23. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na taj način što prilazeći pešačkom prelazu nije prilagodio brzinu kretanja vozila kretanju pešaka – oštećene, sada pokojne VV, koja je već stupila na pešački prelaz i započela da prelazi kolovoz sa desne na levu stranu gledano iz smera kretanja okrivljenog, i da u toj situaciji može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza, iako je bio svestan da tako može ugroziti javni saobraćaj, a drugim učesnicima u saobraćaju može dovesti život i telo u opasnost, ali je olako držao da do toga neće doći i da štetne posledice neće nastupiti, a usled čega je prednjim delom svog vozila udario u levu bočnu stranu tela pešakinje, te kojom prilikom je pešakinja – oštećena, sada pokojna VV zadobila teške telesne povrede od kojih je preminula istog dana, pri čemu je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po oceni Vrhovnog suda, izrekom pravnosnažne presude u potpunosti je opisana radnja izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao i blanketna norma iz člana 23. stav 1. i 2. ZOBS-a na putevima, obzirom da je jasno navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom, kao vozač, morao zaustaviti svoje vozilo ispred pešačkog prelaza obzirom da je oštećena očigledno pokazivala nameru da izvrši prelazak kolovoza, a po kojoj blanketnoj normi nije prostupio, a što je za posledicu imalo nastupanje saobraćajne nezgode u kojoj je oštećena – pešak VV, preminula.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepene presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud odbio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković