Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Vladan Antić iz ..., protiv tuženih VV i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Stanimir Radosavljević iz ..., radi otklanjanja izvora opasnosti i naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Nišu, na sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbama tužilja i tuženih, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Vranju P 19188/21 od 20.07.2023. godine, stvarno je nadležan Apelacioni sud u Nišu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 19188/21 od 20.07.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđeno da tužene smetaju pravo svojine tužilje AA time što nisu preduzele potrebne mere da spreče da se grane dva stabla oraha koje se nalaze na parceli naznačenoj u ovom stavu izreke u svojini tuženih nadvise nad stambenim objektom u svojini tužilje AA te je naloženo tuženima da se ubuduće uzdrže od ovakvog načina korišćenja svoje parcele prema navedenom objektu. Stavom II izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se utvrdi da tužene zloupotrebom susedskog prava smetaju pravo svojine tužilje tako što nisu preduzele potrebne mere da spreče da se grane dva stabla oraha koje se nalaze na parceli u svojini tuženih nadvise nad parcelom u svojini tužilja i oštete stambeni objekat u svojini tužilje AA kao i u delu kojim je naloženo tuženima da se ubuduće uzdrže od ovakvog načina korišćenja svoje parcele. Stavom III izreke usvojen je tužbeni zahtevv tužilje AA da su obavezane tužene da grane dva stabla oraha koje se nalaze na parceli označenoj u ovom stavu izreke skrate do linije razgraničenja sa drugom parcelom navedenom u ovom stavu izreke. Stavom IV izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila obavezivanje tuženih da grane dva stabla koja se nalaze na kat. parceli ... KO ... skrate do linije razgraničenja sa kat. parcelom ... KO ... . Stavom V izreke obavezane su tužene da tužilji na ime naknade štete solidarno isplate iznos od 241.794,91 dnara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2023. godine do isplate. Stavom VI izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA za naknadu štete preko iznosa od 241.794,91 dinara, za iznos od još 103.626,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom VII izreke obavezane su tužene da tužilji AA solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 200.642,00 dinara. Stavom VIII izreke obavezana je tužilja BB da tuženima isplati solidarno iznos od 128.250,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Protiv navedene presude parnične stranke izjavile su žalbe, te se Viši sud u Nišu rešenjem Gž 5939/23 od 15.04.2025. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama stranaka, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se odnosi na zaštitu svojinskih prava na nepokretnosti ( susedsko pravo), u smislu člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zbog čega je nadležan apelacioni sud kao drugostepeni.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, te je spise uz propratni akt Gž 1766/25 od 28.05.2025. godine prosledio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da je za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka u ovom predmetu stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbi na odluke osnovnih sudova, i to na rešenja doneta u građanskopravnom sporu; na presude u sporu male vrednosti; na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja; na rešenje doneto u vanparničnom postupku. Odredbom člana 26. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano je da apelacioni sud odlučuje o žalbi na presudu osnovnog suda u građanskopravnom sporu, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Sporovi male vrednosti definisani su odredbom člana 468. ZPP kao sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Sporovima male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1.) i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).

Sporovima male vrednosti ne smatraju se, u smislu odredaba ove glave zakona sporovi o nepokretnosti, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469. ZPP).

Tužbenim zahtevom tužilje traže da se obavežu tužene da otklone izvor opasnosti za objekat na parceli tužilje, na taj način što sprečile da se grane dva stabla oraha koje se nalaze na katastarskoj parceli tuženih nadvise nad parcelom koja je u svojini tužilje AA i oštete njen objekat, tako što će se izvršiti skraćivanje grana tih stabala do linije razgraničenja parcela stranaka, kao i da tužiocu, uz naknadu štete tužilji AA, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Vrednost predmeta spora iznosi 345.521,29 dinara.

Međutim, imajući u vidu činjenične navode tužbe iz kojih proizlazi da je tužilja AA vlasnik objekta i okućnice koje se graniči sa dvorištem tuženih, kao i postavljeni tužbeni zahtev, po nalaženju Vrhovnog suda, ovo jeste spor o nepokretnosti u smislu člana 469. ZPP. Naime, iako se raspravlja o zahtevu koji je kondemnatorne prirode (traži se činidba), uz zahtev za naknadu štete, u kojoj situaciji je merodavna vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe, u konkretnom slučaju reč je o negatornoj tužbi iz člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojom tužilja AA kao vlasnik nepokretnosti i tužilja BB zahtevaju od tuženih prestanak uznemiravanja svojinskih ovlašćenja. Naime, u konkretnom slučaju je reč o tzv. susedskom pravu i naknadi štete koja iz ovog prava proizlazi, te je za odlučivanje o žalbama stranaka izjavljenim protiv prvostepene presude nadležan apelacioni sud na osnovu člana 26. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, što je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Nišu.

Na osnovu člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković