Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2944/23 od 16.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima od 1.-4. izreke. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tužena BB je dala odgovor na reviziju. Troškove je opredeljeno tražila.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede se u reviziji ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju, u bitnom, utvrđeno je da su tužilac AA i VV supružnici u čijem braku su rođeni tužena BB, ... godine i GG, rođen ... godine. Tužilac je tuženoj učinio poklon novčanih sredstava dana 11.03.2010. godine u iznosu od 60.000,00 evra, od kojih je tužena isplatila tuženom „Švonja“ d.o.o. Novi Sad kupoprodajnu cenu za predmetni stan u ..., čije su oznake bliže navedene u izreci prvostepene presude. Odnosi tužene sa njenim roditeljima bili su korektni sve do 2015. godine, kada su zbog porodičnih razmirica ti odnosi narušeni, a kulminacija je usledila u martu 2018. godine kada je prema tvrdnji tužene, nad njom došlo do porodičnog nasilja od strane rođenog brata, nakon čega je brata prijavila policiji, a sa roditeljima prekinula svaki kontakt.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i detaljne ocene svih dokaza koji su od značaja za odluku o tužbenim zahtevima, nižestepeni sudovi su jedinstveni u oceni da je postojala namera darežljivosti na strani tužioca, odnosno volja da se time uveća imovina tužene, kao poklonoprimca, kao pobudu pri zaključenju ugovora. Nižestepeni sudovi zaključuju da tužilac nije bio u zabludi u pogledu prirode ugovora, osnova i predmeta obaveze, da je njegova prava i stvarna volja i namera bila upravo da novac pokloni tuženoj, tako da ista od tog novca kupi stan čiji će ona biti isključivi vlasnik. S tim u vezi, zaključak je sudova da ugovor o kupoprodaji zaključen između tuženih ne prikriva neki drugi ugovor, kao i da isti ne sadrži nalog, jer u konkretnom slučaju tužilac nije ukazivao niti dokazivao postojanje naloga niti da tužena nije ispunila nalog. Sledom navedenog, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da je prividan ugovor o kupoprodaji, te da je tužilac stvarni vlasnik nepokretnosti.

Nižestepeni sudovi su odbili i tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao opoziv ugovora o poklonu u iznosu od 60.000,00 evra i posledično povraćaj navedenih novčanih sredstava, a zbog ispoljene neblagodarnosti tužene kao poklonoprimca, smatrajući da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da je od strane poklonoprimca došlo do ispoljavanja grube neblagodarnosti. Obrazlažu da se u konkretnom slučaju radi o porodičnim razmiricama i narušenim odnosima, te da nema grube neblagodarnosti kao uslova za opoziv ugovora o poklonu. Činjenica da tužena nije održavala kontakt sa tužiocem, nepoklanjanje očekivane pažnje, neobilaženje roditelja, prema oceni nižestepeni sudova, nema obeležja grube neblagodarnosti, budući da na opisan način nisu ugroženi život, zdravlje, psihički ili fizički integritet tužioca, kao ni njegova imovina. Nastanak nesuglasica između tužioca i tužene kao oca i ćerke, odnosno međusobne verbalne prepirke i neprimerena povremena komunikacija, ne može se pripisati samo u krivicu tužene, pri čemu samo ponašanje tužene, pa čak i okolnost da je brata prijavila za nasilje u porodici i promena brave na predmetnom stanu, u konkretnom slučaju, nema obeležje velike neblagodarnosti, već rodbinskih razmirica, koje prema utvrđenju prvostepenog suda traju već godinama unazad.

Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za opoziv poklona.

Revident osporava materijalnopravne zaključke nižestepenih sudova, tvrdeći da je radnjama tužene iskazana gruba neblagodarnost, te da nižestepeni sudovi nisu vodili računa o shvatanjima društvene sredine iz koje potič.u, i da je neblagodarnost kontinuirana.

Revizija nije osnovana.

Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Predmet spora je zahtev tužioca za opoziv ugovora o poklonu koji je između tužioca i prvotužene učinjen dana 11.03.2010. godine, kao i zahtev za utvrđenje da je prividan ugovor o kupovini stana bliže opisanog u izreci prvostepene presude.

Prilikom ocene osnovanosti tužbenog zahteva za opoziv ugovora o poklonu, nižestepeni sudovi su pravilno pošli od činjenice da ugovor o poklonu nije regulisan normama našeg pozitivnog zakonodavstva, te da se u tom slučaju primenjuju pravila imovinskog prava iz paragrafa 561. do 568. i 937. Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“ broj 84/46), kao i pozitivnopravnih pravila opšteg ugovornog prava. Uslovi za opoziv poklona propisani su paragrafom 567. Srpskog građanskog zakonika, prema kom se poklon može opozvati zbog grube nezahvalnosti poklonoprimca, ako poklonoprimac nanese povredu životu, telu ili časti poklonodavca ili narušava njegovu slobodu i imanje. Da li je došlo do grube neblagodarnosti ili nezahvalnosti poklonoprimca ceniće sud u svakom pojedinačnom slučaju, ali će se smatrati da su ostvareni uslovi za opoziv ukoliko poklonoprimac sa umišljajem nanese povredu životu, telu, časti, slobodi ili imovini poklonodavca, naročito ukoliko time čini i obeležje nekog krivičnog dela. Neblagodarnost ili iskazana nezahvalnost se utvrđuje upoređivanjem ponašanja poklonoprimca prema poklonodavcu sa standardima i shvatanjima društvene sredine u kojima se oni nalaze. Dakle, važno je napomenuti da neće svaka neblagodarnost ili nezahvalnost koja potiče od strane poklonoprimca prema poklonodavcu predstavljati razlog za opoziv ugovora o poklonu.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su postojanje razloga za opoziv poklona utvrđivali na osnovu celokupnog odnosa i prilika u porodici odakle potiče tužena i pravilno utvrdili da se radi o poremećenim, konfliktnim odnosima između oca i ćerke, ali da ponašanje tužene nije takvo da se može okarakterisati kao gruba neblagodarnost prema poklonodavcu, ovde tužiocu. Tužena jeste u iznošenju svojih komentara iskazivala negativan vrednosni sud prema tužiocu kao poklonodavcu, ali nižestepeni sudovi zaključuju da se radi o razmiricama koje su svojstvene poremećenim porodičnim odnosima, koje karakteriše međusobno optuživanje za nastalu situaciju i omalovažavanje, što nema težinu grube neblagodarnosti. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su tužilac i tužena generalno u lošim odnosima, pa se stoga u takvoj atmosferi ne može svaka izrečena osuda ili inkriminacija smatrati grubom neblagodarnošću, kako to smatra tužilac. Gruba neblagodarnost je krajnje izraženi oblik nepoštovanja, nezahvalnosti i netrpeljivosti koji se manifestuje povredom konkretnog ličnog dobra poklonodavca, pa iz tog razloga verbalne optužbe i diskreditacije izrečene u konfliktnoj atmosferi, ne mogu predstavljati razlog za opoziv poklona. Radi se dakle, o faktičkom pitanju, a subjektivni doživljaj tužioca i njegov emocionalni odgovor na konstatacije tužene nisu od presudnog značaja za ocenu ispunjenosti razloga za opoziv ugovora o poklonu. Sa tim u vezu, ni dugotrajnost u ispoljavanju negativnog stava tužene prema tužiocu kao poklonodavcu (na čemu insistira tužilac u reviziji), u konkretnom slučaju nema značaj grube neblagodarnosti, jer je uzrokovano međusobnim razmiricama i drugačijim pogledom na uzroke problema, pa stoga nisu osnovani revizijski navodi u ovom delu.

Nisu od uticaja ni navodi revidenta da nižestepeni sudovi ponašanje tužene nisu cenili u skladu sa shvatanjima i standardima životne sredine iz koje potiču tužilac i tužena (..., Republika ...). Neblagodarnost na koju je ukazivao tužilac, kao dugotrajno manifestovanje nezadovoljstva i netrpeljivosti prema poklonodavcu izazvano porodičnim sukobima, u konkretnom slučaju nema težinu grube neblagodarnosti, bez obzira na konzervativnost sredine u kojoj živi tužilac (na šta se u reviziji ukazuje), budući da i u takvoj sredini postoje neharmonični porodični odnosi i kao posledica toga, blaže ili oštrije reakcije njenih članova u ispoljavanju međusobnog nezadovoljstva. Dakle, ne radi se o prilikama koje se ne javljaju u manjim sredinama ili izazivaju takav nivo podozrenja da bi se ponašanje tužene kvalifikovalo kao gruba neblagodarnost prema standardima sredina u kojoj živi tužilac.

U pogledu dela pobijane odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je prividan ugovor o kupoprodaji Ov1. .../... zaključen dana 11.03.2010. godine u ... između tužene BB i tuženog „Švonja“ d.o.o. Novi Sad, da je stvarni kupac navedene nepokretnosti tužilac, te da su tuženi dužni trpeti da se na osnovu ove presude tužilac upiše kao vlasnik predmetnog stana, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje. Utvrđeno je da je postojala namera darivanja tužene u vidu novčanog iznosa za kupovinu stana, da je to bila stvarna i slobodna volja tužioca, te da se takvim ugovorom nije prikrivao neki drugi ugovor. Imajući u vidu da se navodima revizije posebno ne osporava ovaj deo pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je materijalno pravo pravilno primenjeno.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev prvotužene za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković