Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 409/23 od 14.09.2023.godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji 1P1 108/2021 od 15.12.2022. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je izjavio blagovremenu posebnu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011...10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan postupak, a po odredbi člana 420. stav 6, istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Prema odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku(„Službeni glasnik CRS“ br 25/82…„Službeni glasnik RS“ br. 46/95…14/2022), u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Vrhovni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju koje je izneo predlagač i primenom odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku odlučio da dozvoli odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse o pitanjima određivanja naknade za eksproprisano zemljište.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažno rešenje doneto u drugom stepenu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da je revizija predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem SO Kuršumlija – Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj broj 01-465-68 od 06.05.2021. godine eksproprisane su nepokretnosti čiji je isključivi vlasnik predlagač, kat. parcela broj .../..., njiva 3.klase, kat. parcela broj .../... njiva 2. klase i livada 2. klase i kat. parcela .../... njiva 3.klase, upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., u korist Republike Srbije, a za potrebe protivnika predlagača kao korisnika eksproprijacije, radi izgradnje auto-puta E-80, deonica Niš-Merdare. Pred nadležnim organom predlagač i protivnik predlagača nisu postigli sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, te je predlagač predlogom od 04.08.2021. godine pokrenuo ovaj vanparnični postupak radi utvrđivanja visine naknade za eksproprisane nepokretnosti. U postupku je prvostepeni sud pribavio od poreske uprave Opštine Kuršumlija procenu tržišne vrednosti nepokretnosti predlagača obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji, i odredio veštačenje veštaka poljoprivredne struke radi procene tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti kao poljoprivrednog zemljišta, i vrednosti zasada šljiva na jednoj od parcela, čiji nalaz i mišljenje je prihvatio i na osnovu njega utvrdio naknadu u visini kao u izreci pobijanog rešenja. Za ocenu statusa zemljišta prvostepeni sud je smatrao odlučnom činjenicu kakvo je zemljište bilo u vreme eksproprijacije, prema karakteru kako je određen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji, a ne za koje namene je eksproprisano. Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda da su na dan eksproprijacije predmetne katastarske parcele predlagača predstavljale poljoprivredno zemljište, i da je pravilno procenjena tržišna vrednost parcela kao poljoprivrednog zemljišta, pozivom na odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, pored procene organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima i veštačenjem veštaka poljoprivredne struke, kao potrebnim i opravdanim dokazom u konkretnom slučaju.

Po oceni Vrhovnog suda, za sada se ne može prihvatiti da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95 ... 106/16), propisano je da se visina naknada u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi. Na osnovu odredbe člana 42. istog Zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište, određuje se u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 1.). Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2.) Prema članu 45. istog zakona, naknada za pojedina stabla voćaka koje se nalaze na eksproprisanom zemljištu određuje se kao i za eksproprisani voćnjak, polazeći od određenog obeštećenja za zemljište prema članu 42. istog zakona.

Na osnovu odredbe člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 9/20), kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog akta je dužan da u roku od 15 dana od stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta, sa popisom katastarskih parcela i odgovarajućim grafičkim prikazom. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu (stav 2.). Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju (stav 3.)

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (stav 9.).

U konkretnom slučaju, za predmetne katastarske parcele utvrđeno je da su eksproprisane u korist Republike Srbije, za potrebe protivnika predlagača kao korisnika eksproprijacije, a radi izgradnje auto-puta E 80. Međutim, nije utvrđeno da li je prostornim planom za potrebe izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta auto- puta E 80 kojim je promenjena namena predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, u kom slučaju vlasnik parcela, predlagač, ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu na osnovu odredbe člana 88. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji koji je bio na snazi u vreme pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, što znači da bi revidentu naknada za eksproprisano zemljište pripadala u visini tržišne vrednosti građevinskog, a ne poljoprivrednog zemljišta, kako su sudovi odlučili pobijanom pravnosnažnom odlukom.

Prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“ br 62/2023), člana 26, izuzetno od odredbe stava 9. člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju da bude pokrenut postupak eksproprijacije zemljišta kome je promenjena namena, za potrebe izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta za koji je utvrđeno da je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, naknada za eksproprijaciju određuje se kao za poljoprivredno zemljište, odnosno šumu i šumsko zemljište, s obzirom na to da se isto koristi i smatra poljoprivrednim, odnosno šumskim zemljištem sve do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u cilju privođenja zemljišta nameni. Citirana odredba je bez uticaja na odlučivanje u ovom postupku u pogledu prirode i vrednosti eksproprisanog zemljišta. Navedena izmena Zakona o planiranju i izgradnji nema retroaktivnu primenu, već se primenjuje na postupke koji budu pokrenuti (nakon što stupi na pravnu snagu), što konkretno nije slučaj.

Prema napred obrazloženom, neophodno je da se činjenično stanje upotpuni utvrđenjem da li je u vreme eksproprijacije predmetnih nepokretnosti Prostornim planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E 80, deonica Niš-Merdare, promenjena namena predmetnih katastarskih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, čime bi predlagač, kao vlasnik takvog zemljišta od tada ostvarivao sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, što bi dalje iziskivalo potrebu da sud utvrdi tržišnu vrednost predmetnih parcela kao građevinskog zemljišta, i polazeći od nje i vrednost voćaka, na pogodan način u smislu odredbe člana 42. i 45. Zakona o eksproprijaciji, što je u sprovedenom postupku izostalo, i na osnovu toga donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku primenom odredaba člana 416. stav 2. i člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković