.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 645/2024
10.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Pantić, advokat iz ..., protiv tuženog Studentskog centra „Kragujevac“ iz Kragujevca, čiji je punomoćnik Slavica Petrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2071/23 od 02.11.2023. godine, u sednici održanoj dana 10.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2071/23 od 02.11.2023. godine, stava prvog izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2071/23 od 02.11.2023. godine, stava prvog izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1130/22 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 19.06.2018. godine do 01.05.2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.06.2018. godine do 01.06.2021. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 73.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2071/23 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, dok je stavom drugim izreke, ukinuto rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20, 10/23 - drugi zakon), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kod tuženog, kao javne službe - ustanove steudentskog standarda, kojoj se sredstva za isplatu zarada i drugih pripadajućih davanja obezbeđuju u budžetu RS. O ovom zahtevu tužioca odlučeno je u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine prema kome zaposleni kojima se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 21.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 259.323,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
