Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima tužilje da u presudi nisu dati jasni i neprotivrečni razlozi ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 937/21 od 21.03.2022. godine, razveden je brak parničnih stranaka, vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim detetom maloletnom VV, rođenom ... godine, povereno je tužilji sa prebivalištem deteta na adresi majke u ..., Republika ...; obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća iznos od 8.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe dok za to postoje zakonski razlozi; uređen način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, tako da se odvijaju tri meseca prvi i treći vikend u mesecu, subota od 10.00 do 13.00 časova uz prethodni dogovor roditelja o mestu preuzimanja i vraćanja deteta u neposrednoj blizini majke kako bi u slučaju da dete traži majku ista mogla prići detetu oko 200 metara, tri meseca svaki drugi vikend u mesecu, subota od 10.00 do 13.00 časova bez prisustva majke, tako što bi otac dolazio na adresu majke po dete i vraćao je na istu, tri meseca (do navršene treće godine deteta) svaki drugi vikend od subote u 10.00 časova do nedelje u 18.00 časova na teritoriji Grada ... ili okoline uz svakodnevno ostvarivanje kontakta putem apolikacije viber ili druge pogodne mreže koja omogućuje vizuelnu komunikaciju svaki dan u trajanju od 10 minuta u večernjim časovima od 18.00 tj. onoliko koliko VV želi tog dana. Ukoliko se ostvari zadovoljavajući stepen bliskosti i poverenja između oca i deteta određeno je da se kontakti mogu organizovati na teritoriji boravišta oca a nakon treće godine života određen je model viđenja svaki drugi vikend u mesecu od petka u 18.00 časova do nedelje u 18.00 časova, tako što će otac preuzimati dete i vraćati ga na adresu gde živi sa majkom, u pratnji punoletnog lica zbog bezbednosti u toku puta tj. preporuke da dete tog kalendarskog uzrasta ne bi trebao sedeti samo na zadnjem sedištu, 15 dana tokom letnjeg raspusta u kontinuitetu, sedam dana zimskog raspusta, prvoslavni Božić i Badnje veče kao i pravoslavni Uskrs i Veliki petak svake neparne godine sa ocem, parnim sa majkom, državnim praznicima naizmenično, rođendane roditelja kod roditelja koji slavi, detetov rođendan parne godine kod oca, majka ima pravo na 15 dana u toku letnjeg raspusta u kontinuitetu koristiti svoj godišnji odmor sa detetom bez obzira da li u tom periodu vikend treba da provede sa ocem.

Usled problema u međusobnoj komunikaciji između roditelja viđanje teteta i oca se nije odvijalo u potpunosti prema uređenom načinu. Nakon donete presude tuženi je sa maloletnom VV ostvario kontakt u martu i maju u Centru za socijalni rad a nakon pravnosnažnosti presude bio je u ... dva vikenda u junu mesecu i kontakt sa maloletnom VV je ostvario dok je majka bila u neposrednoj blizini. Prvi problem desio se 31.07.2022. godine, kada nije ostvaren kontakt sa detetom zbog toga što su majka tuženog i majka tužilje imale konflikt na ulici, nakon čega je događaj prijavljen policiji. Kontakt je ostvaren 25.08.2022. godine, po proteku tri meseca, a počev od decembra 2022. godine kontakti su se ostvarivali bez prisustva majke kako je to utvrđeno presudom za naredna tri meseca. Kada je po utvrđenom modelu dete trebalo da provodi dane vikenda sa ocem na teritoriji ... ili okoline sa noćenjem, tužilja se obratila Centru za socijalni rad kako bi se informisala o načinu daljeg viđanja oca i deteta, međutim, kontakti oca sa detetom na teritoriji ..., koji su podrazumevali noćenje nikada nisu ostvareni. Tuženi je ostvario kontakt sa maloletnim detetom 31.12.2022. godine u periodu od 10.00 do 13.00 časova potom 14.01.2023. godine kojom prilikom nije saopštio tužilji kada će vratiti dete, te kada dete nije vratio posle 13.00 časova tužilja je prijavila tuženog policiji za otmicu deteta, dok je tuženi dana 23.01.2023. godine, podneo nadležnom OJT krivičnu prijavu protiv tužilje zbog krivičnog dela lažnog prijavljivanja iz člana 334. KZ. Nakon ovog događaja maloletna VV je navršila ... godinu života kada je trebalo započeti model viđenja u državi prebivališta tuženog. Tuženi je 27.01.2023. godine, došao po maloletnu VV u ... preuzeo je od tužilje i odveo u ..., a potom vratio u utvrđenom terminu. Po povratku tužilja je primetila da je maloletno dete promenilo ponašanje, žalilo se na bolove u stomaku, odbijalo da sedne na stolicu, kada je tužilja brisala dete nakon tuširanja primetila je krvni iscedak iz njene vagine i crvenilo u genitalnoj regiji, zbog čega je dete odvela na pregled u Dom zdravlja ... a tuženog prijavila za nasilje u porodici prema maloletnoj VV. Posle ginekološkog veštačenja na osnovu izvršenog pregleda, psihološkog veštačenja maloletne VV, izvršenog psihološkog i neuropsijatrijskog veštačenja maloletne VV i njenih roditelja Okružno javno tužilaštvo Bjeljina – Podružna kancelarija ... je obustavilo dalju istragu protiv tuženog. Nakon spornog događaja iz januara 2023. godine, tuženi je ostvario lične odnose sa maloletnom VV u dve situacije 06.12.2023. i 10.02.2024. godine u prisustvu tužilje. Zbog onemogućavanja od strane tužilje da viđa dete po utvrđenom modelu tuženi je 24.02.2023. godine Okružnom sudu u Bjeljini podneo predlog za priznanje strane sudske odluke – presude Osnovnog suda u Novom Sadu P2 937/21 od 21.03.2022. godine, nakon čega je taj sud doneo pravosnažno rešenje o priznanju strane sudske odluke. Tužilja odbija da preda dete tuženom, njihovi kontakti se realizuju kroz video pozive.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka tuženi poseduje adekvatne roditeljske sposobnosti, ima uvid u potrebe maloletnog deteta i pravilno na njih odgovara, njegove roditeljske kompetencije su procenjene kao očuvane a između maloletne VV i tuženog postoji uobičajen i adekvatan stepen bliskosti, dete ne pokazuje bilo kakve znakove traume, dok na pomen oca i u kontaktu sa njim reaguje uobičajeno manifestujući emotivnu privrženost.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog na način kako je to tužilja zahtevala i pravilno primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SRFJ“-Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“-Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2). Odredbom člana 8. stav 1. Konvencije, propisano je se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja. Na osnovu odredbe člana 9. stav 3. Konvencije, pravo je deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano i to: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču deteta (član 6. stav 1.); da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1.); da to pravo može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (član 61. stav 2.); da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja (član 65. stav 1.); da dete ima pravo da blagovremeno dobija sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja (član 65. stav 2.). Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo, na osnovu odredbe člana 78. stav 3. Porodičnog zakona. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, na osnovu odredbe člana 266. stav 1. istog Zakona. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona.

Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi propisano je članom 61. stav 1. Porodičnog zakona. To pravo shodno drugom i trećem stavu istog člana može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta kao i ako postoje razlozi da se roditelj sa kojim dete ne živi potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici. Prema članu 78. stav 3. Porodičnog zakona, održavanje ličnih odnosa sa detetom je pravo i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo.

U konkretnom slučaju način održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog određen je pravnosnažnom sudskom odlukom, a tužba u ovoj parnici podneta je posle nešto više od godinu dana. Potreban stepen bliskosti tužilja je dovela u pitanje činjeničnim navodima da maloletna VV u prethodnom periodu nije izgradila emocionalnu relaciju sa ocem niti prevazišla separacione poteškoće, a takođe izmenjene okolnosti vezala je za sumnju po pitanju roditeljskih sposobnosti tuženog kome je stavila na teret radnje seksualnog nasilja nad maloletnim detetom i s tim u vezi ukazala na potrebu da dete i dalje viđa oca u njenoj neposrednoj blizini (na teritoriji grada prebivališta). U postupku je utvrđeno da je tužilja podnoseći krivičnu prijavu protiv tuženog i incirala ovaj postupak čime je suštinski onemogućila dalju realizaciju modela viđanja, a što je nastavila da čini i protivljenjem da dete preda ocu pa je takvo ponašanje tužilje u suprotnosti sa navodima koje je iznela kao osnov za izmenu ranije pravnosnažne odluke, kojim je ukazala na nedovoljnu bliskost oca i deteta. Osim toga, dokazi izvedeni u toku postupka ne ukazuju ni na minimalnu sumnju o tome da je dete bilo žrtva seksualnog nasilja, a veštačenjem je utvrđeno da između maloletne VV i oca postoji uobičajen i adekvatan stepen bliskosti, da maloletna VV u kontaktu sa tuženim reaguje uobičajeno manifestujući emotivnu privrženost.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava u tumačenju i oceni da nije sazreo momenat viđenja oca i maloletnog deteta po modelu utvrđenog prethodnom presudom imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge koje za svoju odluku dao drugostepeni sud a koji nisu osporeni navidima u reviziji.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković