Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 608/24 od 30.01.2025. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju, preinačena je presuda Višeg suda u Vranju K 6/24 od 20.06.2024.godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, okrivljenom AA, za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa ga je zadržavajući kaznu zatvora u trajanju od dva meseca za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i jedan mesec, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2021. do 18.05.2021. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Ilić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i nepravilne odluke o krivičnoj sankciji i troškovima postupka iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine u celini pobijane presude i saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ili 2) ZKP donese na zakonu zasnovanu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da u celini preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnoj situaciji nema obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim. S tim u vezi ističe, da oštećeni BB u trenutku izvršenja krivičnog dela nije preduzimao nijednu službenu radnju iz oblasti javne bezbednosti prema okrivljenom AA. Ovo iz razloga što je policijski posao koji je oštećeni obavljao i to otkrivanje, hapšenje, te provera identiteta lica i privremenog oduzimanja predmeta obavio pre nego što je došlo do napada na njegov telesni integritet, odnosno da u trenutku napada oštećeni nije obavljao službenu radnju – donošenja rešenja o zadržavanju, već je ista poverena drugom službenom licu, niti bilo koju drugu službenu radnju iz oblasti javne bezbednosti. Imajući navedeno u vidu oštećeni nema svojstvo pasivnog subjekta krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti. Stavom 3. propisana je stroža kazna, ukoliko je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti.

Okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude „sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, nakon što je uhapšen i sproveden u službene prostorije PU u Vranju, radi preduzimanja službene radnje od strane ovlašćenog službenog lica PU Vranje oštećenog BB prilikom obavljanja njegovih službenih radnji iz oblasti javne bezbednosti, istog napao kada mu je ošt. BB saopštio da će biti doneto rešenje o zadržavanju do 48 sati, tako što je najpre zatražio od oštećenog BB svoj mobilni telefon, koji mu je prethodno privremeno oduzet uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, kako bi angažovao branioca, što je oštećeni učinio i predao mu telefon, pa kada je optuženi AA završio razgovor telefonom gađao ošt. BB i pogodio ga u levu nogu, usled čega je telefon pao na pod i razbio se“.

Odredbom člana 30. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“ br.6/2016, 24/2018 i 87/2018), stavom 1. propisano je da su policijski poslovi deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji. Stavom 2. istog člana je propisano da se policijski poslovi obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštita imovine, kao i podrške vladavini prava. Stavom 3. istog člana, tačka 4) je propisano, da policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu: otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležim organima.

Po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U konkretnom slučaju policijski službenik PU Vranje je obavljao policijske poslove, u okviru radnje otkrivanja i hapšenja učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima iz delokruga poslova javne bezbednosti, shodno odredbi člana 30. stav 3. tačka 4. Zakona o policiji. Napad, kao alternativno postavljena radnja izvršenja ovog krivičnog dela je izvršen gađanjem oštećenog BB u deo tela – levu nogu, za vreme vršenja službene radnje na koju je Zakonom o policiji ovlašćen, pa je na taj način u izreci presude jasno definisana radnja krivičnog dela i pasivni subjekat, a elementi umišljaja i protivpravnosti kao obeležja krivičnog dela su sadržani u navedenom opisu napada.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da su sudovi povredili zakon jer su nepravilno primenili odredbu člana 265. stav 1. ZKP u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka. S tim u vezi branilac ističe da je tužilac optužnim aktom okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, od kog krivičnog dela je tužilaštvo u toku postupka odustalo, a okrivljeni je obavezan da nadoknadi sve troškove krivičnog postupka, dakle i one troškove za krivično delo za koje nije oglašen krivim.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Više javno tužilaštvo u Vranju podiglo optužnicu Kt 27/21 Kto 20/21 od 11.06.2021. godine protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, kao i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ i krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a protiv okr. VV zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ. Nakon toga je VJT u Vranju podneskom od 20.05.2022. godine, izvršilo preciziranje optužnog akta i okr. AA stavilo na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ, a okr. VV krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ, dok je u pogledu krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, optužnica ostala neizmenjena. Nakon toga je dana 30.03.2023. godine VJT u Vranju, podneskom, ponovo izvršilo izmenu optužnog akta i okr. AA stavilo na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ i krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okr. VV preciziranje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. KZ.

Prvostepenom presudom, koja je potvrđena u delu odluke o troškovima postupka drugostepenom presudom, a protiv kojih pravnosnažnih odluka je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, okr. AA je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka VJT u Vranju, Višem sudu u Vranju i sudskog paušala, taksativno navedenih u izreci prvostepene presude.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Navodi branioca okrivljenog da je optužba menjana tokom trajanja krivičnog postupka i da su izvođeni dokazi za više krivičnih dela koja su okrivljenom optužnim aktom stavljena na teret, istovrsna dela (iz čl. 246. KZ i 247. KZ), iz istog životnog događaja, kao i da je branilac preduzimao radnje u cilju pružanja jedinstvene odbrane, kako za krivično delo za koje je kasnije oglašen krivim, tako i za krivično delo u pogledu koga je javni tužilac izmenio pravnu kvalifikaciju, nisu od uticaja na donošenje odluke o troškovima.

U konkretnoj situaciji tokom trajanja krivičnog postupka, javni tužilac je izvršio izmenu pravne kvalifikacije krivičnih dela, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, za koja krivična dela je okrivljeni i osuđen, pobijanim pravnosnažnim odlukama i to krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Prema tome, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da je sud trebalo da primeni odredbu člana 264. stav 2. ZKP, odnosno da izdvoji troškove krivičnog postupka za krivično delo za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe jer okrivljeni AA pobijanim presudama nije oslobođen od optužbe ni za jedno krivično delo, zbog čega nema mesta primeni te zakonske odredbe.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, 441. stav 1. ZKP, a koje povrede zakona obrazlaže na taj način što osporava činjenično stanje, ističući da je okrivljeni tražio medicinsku pomoć, usled udaraca koji su mu naneti upravo od strane policijskog službenika BB, te iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, pa s tim u vezi i izrečenu krivičnu sankciju jer po navodima odbrane nema činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela iz čl.323. KZ.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković