Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 155.625,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2026/2024 od 23.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 6431/2018 od 04.10.2021. godine, u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 2026/2024 od 29.10.2024. godine, tuženi su obavezani da tužiocu na ime naknade troškova postupka po vanrednom pravnom leku (reviziji) solidarno isplati iznos od 107.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i protiv rešenja drugostepenog suda, tuženi su izjavili blagovremene revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovore na obe revizije tuženih, zahtevajući naknadu troškova sastavljanja tih odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama tuženih propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu zaključenog 24.06.2006. godine između tuženih neposredno pre okončanja krivičnog postupka, u kom je poklonodavac, tuženi BB, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K 804/2006 od 13.07.2006. godine, oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. KZ RS, pa mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, uslovno na godinu dana, a oštećeni, ovde tužilac, upućen da imovinsko pravni zahtev ostvaruje u parnici.

Pobijana presuda, kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen doneta je primenom odredbe člana 103 .stav 1., u vezi člana 51. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da pobuda koja ulazi u osnov ugovora o poklonu, u konkretnom slučaju nije dopuštena imajući u vidu da je predmetni ugovor, između tuženih, zaključen radi osujećenja namirenja poverioca iz imovine koja je bila predmet tog ugovora.

Predmet tražene pravne zaštite je takođe i dopunsko rešenje drugostepenog suda o naknadi troškova po vanrednom pravnom leku (reviziji), koje je drugostepeni sud doneo primenom odredbe člana 357. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Revidenti u reviziji ne ukazuju na razloge zbog kojih bi u, konkretnom slučaju, bili ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a ukazivanje revidenata na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Odluku o troškovima parničnog postupka sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija tuženih primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. i 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da njihove revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Na osnovu odredbe člana 28. istog Zakona, ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, pravilno izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 15.06.2016.godine a vrednost predmeta spora je 800.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, i da revidenti revizijom pobijaju i odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, sledi da njihove revizije nisu dozvoljene, u smislu odredbe člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na obe revizije tuženih, tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković