U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog tri krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandre Milošević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 111/20 od 27.03.2024. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž1.br. 119/24 od 16.07.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandre Milošević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 111/20 od 27.03.2024. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž1.br. 119/24 od 16.07.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K.br. 111/20 od 27.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja tri krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koja su mu utvrđene kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca. Istom presudom je odlučeno i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Vranju 3Kž1.br. 119/24 od 16.07.2024. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA - advokata Novice Zdravkovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 111/20 od 27.03.2024. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Vranju okrivljenom AA zbog tri krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, shodno članu 4, 42, 45. i 60. stav 1. tačka 1) i 2) KZ najpre utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno odredio da će se ova kazna po pravnosnažnosti presude izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u Vranju, ulica ... broj .., bez primene elektronskog nadzora, na taj način što ne sme napuštati protorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da će sud, ukoliko okrivljeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u neizmenjenom delu potvrđena. Presudom je kao neosnovana odbijena žalba punomoćnika oštećenih BB i VV – advokata Ivana Stamenkovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Vranju K.br. 111/20 od 27.03.2024. godine u delu odluke o troškovima postupka.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandra Milošević, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), člana 485. stav 2., člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud dozvoli ponavljanje krivičnog postupka, odnosno ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, odnosno da Vrhovni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od otpužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandre Milošević je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti citira odredbu člana 103. stav 1. ZKP i navodi da organ starateljstva ne spada u krug učesnika po čijem predlogu se može nekom svedoku odrediti status „posebnog svedoka“, jer zakonska odredba enumerativno određuje koja lica ovaj zahtev mogu podneti. Zahtevom navodi da nepristrasni psiholog nikada nije obezbeđen, a da su psiholozi Centra za socijalni rad Vranje uz podršku suda kršili odredbe člana 104. ZKP, te citirajući odredbu člana 104. stav 2. ZKP osporava zakonitost iskaza svedoka oštećenih BB i VV, navodeći da je u prostoriji 06.11.2019. godine pored maloletne VV bio prisutan psiholog Centra za socijalni rad Vranje Ana Mihajlović, kao i privremeni staralac maloletne VV, Katarina Đorđević službenik Centra za socijalni rad Vranje, podnosilac krivične prijave i osoba koja je po sopstvenom nahođenju prikupljala obaveštenja o protivpravnom postupanju AA, umesto da o navedenom obavesti organe gonjenja, kao i da je prilikom ispitivanja drugog svedoka oštećene BB takođe iskaz pred tužilaštvom davala u svojstvu „privilegovanog“ svedoka, a u prisustvu psihologa Centra za socijalni rad Vranje privremenog staraoca Katarine Đorđević. Na osnovu navedenog zahtevom branilac okrivljenog navodi da je povređena odredba člana 152. stav 5. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i time uskraćeno pravo na odbranu okrivljenom u smislu člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima, te nadalje zahtevom iznoseći lične i porodične prilike oštećenih navodi da ni jedna maloletna oštećena ne trpi posledice krivičnog dela, da nije bilo mesta određivanju statusa posebno osetljivog svedoka i da je sud onemogućio realizaciju načela kontradiktornosti i povredio pravo na pravično suđenje. Pored navedenog navodi zahtevom da je sud tokom glavnog pretresa omogućavao maloletnim oštećenima prisustvo u sudnici tokom sprovođenja drugih dokaznih radnji, a posebno osvetljivim svedocima ih je smatrao samo kada odbrana predloži suočenje sa okrivljenim ili njihovo ispitivanje (zapisnik od 11.05.2021. i 09.07.2021. godine). Branilac okrivljenog AA zahtevom osporava utvrđeno činjenično stanje koje se odnosi na maloletnu oštećenu GG, kao i identitet okrivljenog, te iako zahtevom ukazuje da je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, u obrazloženju zahteva je ne obrazlaže već daje sopstvenu ocenu iskaza oštećenih.

Branilac okrivljenog citira odredbu člana 182a stav 3. KZ i navodi da je obrazloženje nižestepenih sudova nedovoljno, jer sud propušta da utvrdi nameru, ovakvim navodima zahteva suštinski ističe postojanje nedostataka obrazloženja u odnosu na elemente krivičnog dela, te polemišući sa samom kvalifikacijom krivičnog dela navodi da bi ponašanje okrivljenog bez zadovoljenja nagona predstavljalo krivično delo uvreda iz člana 170. KZ, a bez posledice – nekažnjiv pokušaj krivičnog dela iz člana 182a stav 3. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Kt br. 331/19 od 23.07.2019. godine u predistražnom postupku na osnovu člana 103. i 104. stav 1. i 2. ZKP oštećenim maloletnim BB, VV i GG određen status posebno osetljivog svedoka, kao i da će se njihovo ispitivanje kao posebno osetljivih svedoka sprovesti tako što će se ispitati u prostoriji za svedoke i žrtve Višeg suda u Vranju uz primenu odgovarajućih tehničkih sredstava iz člana 104. stav 2. ZKP u prisustvu dva psihologa Centra za socijalni rad u Vranju i bez prisustva stranaka i učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi. Navedeni svedoci – maoletne oštećene, kojima je dodeljen status posebno osetljivih svedoka ispitani su odvojeno pred OJT u Vranju dana 06.11.2019. godine, u posebnoj prostoriji u prisustvu psihologa Centra za socijalni rad Vranje Ane Mihajlović i privremenog staratelja, a bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku (06.12.2019. godine). U daljem toku postupka, svedoci – maloletne oštećene BB, VV i GG su ispitane pred sudijom Višeg suda u Vranju u svojstvu posebno osetljivih svedoka na glavnom pretresu dana 21.07.2023. godine u posebnoj prostoriji za ispitivanje posebno osetljivih lica u zgradi Višeg suda u Vranju sa psihologom Snežanom Stanković iz ..., dok su putem video linka u sudnici ispitivanju svedoka oštećenih prisustvovali javni tužilac u Vranju Ivana Jočić, okrivljeni AA sa braniocem advokatom Novicom Zdravkovićem, po punomoćju do okončanju postupka i braniocem advokatom Aleksandrom Stanković, po punomoćju za glavni pretres od 21.07.2023. godine, te punomoćnikom GG, advokatom Miomirom Tasićem po punomoćju do okončanja spora, punomoćnikom oštećenih BB i VV advokatom Ivanom Stanojkovićem i ispred Centra za socijalni rad Vranje psihologom Marinom Nikolić.

Odredbom člana 103. ZKP propisano je da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Odredbom člana 104. stav 1. ZKP propisano je da se posebno osetljivom svedoku pitanja mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka, pol, ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica o čemu odlučuje organ postupka. Stavom 2. istog člana je propisano da ako organ postupka odluči da se posebno osetljiv svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.

Vrhovni sud nalazi da je ispitivanje maloletnih oštećenih BB i VV i GG obavljeno u svemu u skladu sa odredbama člana 103. i 104. ZKP, koje se odnose na ispitivanje posebno osetljivih svedoka i to kako u istrazi tako i na glavnom pretresu, kada su njihovom ispitivanju prisustvovali psiholog kao stručno lice u smislu odredbe člana 104. ZKP, odnosno zakonski zastupnici maloletnih oštećenih i da su pitanja svedocima maloletnim oštećenim postavljanja preko organa postupka, na koji način je u svemu postupljeno po odredbama zakona.

Učestvovanje psihologa Snežane Stanković i predstavnika Centra za socijalni rad Vranje psihologa Marine Nikolić koji su bili prisutni prilikom ispitivanja svedoka maloletnih oštećenih, navedeni dokaz ne čini nezakonitim. Ovo posebno imajući u vidu da je članom 104. stav 1. ZKP propisano da se ispitivanje posebno osetljivih svedoka može obaviti uz stručnu pomoć psihologa, o čemu odlučuje organ postupka – u konkretnom slučaju javni tužilac i sud, pri čemu status radnika centra za socijalni rad ne isključuje mogućnost njegovog učešća u postuku, u vezi sa maloletnim licima prilikom ispitivanja maloletnih lica kao svedoka – oštećenih.

Prema tome, ispitivanju maloletnih oštećenih prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom saslušanju – javni tužilac, branilac okrivljenog, punomoćnik maloletnih oštećenih, psiholog i zakonski zastupnici pod čijim neposrednim starateljstvom su maloletna oštećena lica, pa Vrhovni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

U konkretnom slučaju nije bilo mogućnosti primene posebnih odredbi zakona o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, s obzirom da krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a KZ nije obuhvaćeno odredbom člana 150. tog Zakona. Međutim, pravilnim postupanjem i primenom odredbe člana 103. i 104. ZKP maloletnim oštećenima je pružena potpuna zaštita u krivičnom postupku na nivou standarda Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandre Milošević.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je sud pogrešno cenio iskaze svedoka oštećenih i da se na osnovu istih ne može utvrditi da je okrivljeni učinio predmetno krivično delo, navodeći da je učinio krivično delo iz člana 170. KZ ili krivično delo iz člana 182a KZ u pokušaju, kojim navodima branilac pravnosnažne presude osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodnio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković