Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Nikolina Babić, advokat iz ... , protiv tuženog BB iz ... , čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ... , radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3385/2023 od 07.12.2023. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3385/2023 od 07.12.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3385/2023 od 07.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 543/17 od 01.09.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen, a stavom drugim utvrđeno da je ništav i bez pravnog dejstva Ugovor o prodaji O II 783/11 od 04.08.2011. godine zaključen između sada pok. VV bivšeg iz ... kao prodavca i tuženog kao kupca, kojim ugovorom je prodavac prodao kupcu nekretnine na svom imenu u 5755/2650 dela u listu nepokretnosti ... KO ... i to bliže opisanih u tom stavu izreke, za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 200.000,00 dinara koja je isplaćena u celosti, pa je tuženi obavezan da navedene nekretnine preda u posed tužiocu. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništav i bez pravnog dejstva Ugovor o poklonu Ov 900/2005 od 22.04.2005. godine zaključen između sada pokojnog VV bivšeg iz ... kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca, kojim ugovorom je poklonodavac poklonio poklonoprimcu nekretninu upisanu na svom imenu i to u 31420/65950 dela u ln ... KO ... i to parcelu broj ... njiva prve klase „Ekonomija“ u površini od 2 hektara i 29 ari i 75m2, te je tuženom nalaženo da tužiocu preda u posed predmetnu nekretninu. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tužioca da tuženom na ime isplaćene kupoprodajne cene po ugovoru isplati iznos od 200.000,00 dinara je odbijen. Stavom petim izreke, tužba (u presudi pogrešno označeno tužbeni zahtev) u delu kojim je traženo da se naloži RGZ SKN Bačka Palanka uspostava ranijeg zemljišno knjižnog stanja je odbačena. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 303.487,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos naknade troškova postupka od dana presuđenja pa do dana izvršnosti odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3385/2023 od 07.12.2023. godine stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 543/2017 od 01.09.2023. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu i odluke o troškovima postupka (stavovi 1,2,3 i 6 izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora zaključenog između pranog prethodnika tužioca i tuženog 04.08.2011. godine, i ugovora o poklonu zaključenog između pravnog prethodnika tužene i tuženog dana 22.04.2005. godine zbog nesposobnosti za rasuđivanje sada pokojnog VV i njegove nemogućnosti da se stara o svojim pravima i obavezama, što proizilazi iz nalaza i mišljenja veštaka priloženih u toku postupka i u postupku za lišenje poslovne sposobnosti sada pokojnog VV jer je bolovao od progresivne bolessti trajnog karaktera počev od 2004. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati. Navodima revizije se ne ukazuje na pravna pitanja od opšteg interesa ili na pravna pitanja u intersu ravnopravnosti građana, već se ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Navod da sada pokojni pravni prethodnik tužioca u vreme zaključenja ovih pravnih poslova nije bio lišen poslovne sposobnosti nije od uticaja na poslovnu sposobnost tog lica u vreme zaključenja ugovora i ne predstavlja razlog iz člana 404. ZPP za dozvoljenost posebne revizije, jer su to činjenice koje se cene u svakom konkretnom slučaju (utvrđeno je da je sada pok. pravni prethodnik tužioca od 2004. godine bolovao od progresivne bolesti trajnog karaktera koja je uticala na sposobnost za rasuđivanje i na njegovu mogućnost da se stara o svojim pravima i obavezama). Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke koje bi zbog drugačijeg odlučivanja opravdavale potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Osim toga, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanje iz domena primene materijalnog prava i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 22.11.2011. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.000.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković