U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Janjić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stanišić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i predaje u državinu nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5559/23 od 29.01.2025. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5559/23 od 29.01.2025. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5559/23 od 29.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 19802/18 od 16.06.2023. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 19802/18 od 16.08.2023. godine, u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac ima pravo svojine po osnovu održaja na troiposobnom stanu broj .., na drugom spratu u ulici ... broj .., upisanom u listu nepokretnosti broj .. KO ..., tužena obaveže da trpi da se tužilac upiše kao vlasnik ove nepokretnosti kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti, stan isprazni od svih lica i svojih stvari i tužiocu preda u isključivu državinu, te tužilac obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove od 468.000,00 dinara. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Od bitnih činjenica utvrđeno je da je tužena, po pravnom osnovu nasleđa pokojne tetke VV, koja je umrla ...1992. godine vlasnik spornog stana. Tužena je 1995. godine protiv GG pokrenula parnicu, radi utvrđenja ništavosti kupoprodajnog ugovora, po kom je on od pokojne VV kupio sporni stan, a koji je overen pred sudom jedan dan nakon smrti prodavca. U toku te parnice, podneskom od 14.10.1997. godine tužilac je tražio da mu sud prizna svojstvo umešača na strani tuženog, pošto je GG kupoprodajnim ugovorom od 06.04.1993. godine stan prodao DD, koji je potom kupoprodajnim ugovorom od 08.12.1994. godine stan prodao tužiocu. Upis svojine po ugovorima nije izvršen, pošto stan nije bio zemljišnoknjižno evidentiran, a tužilac se po navedenom pravnom osnovu nalazio u posedu stana. Sud je tužiocu priznao svojstvo umešača u pokrenutoj parnici, koja je okončana pravnosnažnom presudom od 08.09.2008. godine. Ovom presudom utvrđena je ništavost kupoprodajnog ugovora bez datuma zaključenog između VV, preko advokata Sime Paroškog, kao prodavca i GG, kao kupca, pa je tuženom naloženo da stan oslobodi od lica i stvari i preda ga u posed BB, tužilji u toj parnici. Na osnovu ove presude, tužilac je februara 2011. godine prinudnim putem iseljen iz stana, od kog vremena je u njegovom posedu tužena, aktuelno uknjižena kao vlasnik stana.

Imajući u vidu navedeno utvrđenje, nižestepeni sudovi, pozivom na odredbe članova 20, 21, 28. stav 2, 30, 37, 70. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbijaju postavljeni tužbeni zahtev zasnovan na tvrdnji da je tužilac sticalac stana po overenom kupoprodajnom ugovoru 08.12.1994. godine, pa da je na osnovu zakonite, savesne i mirne državine ostvarene u toku 17 godina postao vlasnik po pravnom osnovu održaja. Sudovi cene utvrđenje da je stanom više puta prometovano, ali da ne postoji perfektni niz derivativnih sticanja svojine pošto je ugovor kojim je ostvaren prvi promet ništav, pošto je overen pred sudom nakon smrti prodavca. U parnici koju je tužilja inicirala protiv prvog kupca GG tužiocu je 1997. godine priznato svojstvo umešača, pa kada je u toj parnici pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost prvog kupoprodajnog ugovora kojim je stanom teretno raspolagano, u situaciji kada tužilac nije prijavio prebivalište na adresi stana, niti se komunalnim preduzećima prijavio kao korisnik komunalnih usluga za stan, nema elemenata za zaključak da je u relevantnom vremenskom periodu bio savesni držalac ove nepokretnosti.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev, zasnovan na tvrdnji da je tužilac bio u zakonitom i savesnom posedu stana u vremenskom periodu od 1994. godine do februara 2011. godine.

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80 ... „Službeni glasnik RS“ br. 115/05), na osnovu pravnog posla pravo svojine na Rev 6778/2025 3 nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 33.); pravo svojine na stvar stiče se nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, ako zakonom nije drukčije određeno (član 36.); savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (član 28. stav 2.); savestan držalac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. stav 4.); državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina) (član 70. stav 1.); državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (član 72. stav 1.); državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova (član 72. stav 2.); savesnost državine se pretpostavlja (član 72. stav 3.); naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari (član 73.).

U konkretnom slučaju je razjašnjeno da tužilac nije stekao svojinu derivativnim putem u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pošto stan nije bio upisan u zemljišnoj knjizi. Ova okolnost opredeljuje povećani stepen pažnje koji se očekuje u prometu od prosečnog kupca nepokretnosti. Utvrđeno je da je tužilac podneskom od 14.10.1997. godine zatražio mešanje u parnici koju je tužena pokrenula protiv GG, radi utvrđenja ništavosti kupoprodajnog ugovora overenog pred sudom 24.07.1992. godine, pa je prema okolnostima konkretnog slučaja tužilac od tog vremena najkasnije nesavesni držalac spornog stana. Pošto je u toj parnici presudom od 08.09.2008. godine utvrđena ništavost kupoprodajnog ugovora od 24.07.1992. godine i GG obavezan da ovde tuženoj BB, kao vlasniku preda u posed stan slobodan od lica i stvari, državina tužioca nije bila zakonita po opštem pravilu imovinskog prava da niko ne može preneti na drugog više prava nego što ga sam ima. Naime, tužilac je imao znanja da kupoprodajni ugovor od 08.12.1994. godine ne može dovesti do sticanja prava svojine u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa pošto je najkasnije 14.10.1997. godine saznao da je sporno pravo svojine njegovog pravnog prrethodnika, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da posed tužioca nakon toga nije bio savestan, te da kao takav nije mogao dovesti do sticanja svojine po pravnom osnovu održaja.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković