Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 8188/22 od 12.07.2023. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac - protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U bitnom, utvrđeno je da su parnične stranke bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o specijalizovanoj prodaji proizvoda „ЅTIHL“ od 20.12.2018. godine, koji ugovor je jednostrano raskinut od strane tužioca dana 11.06.2020. godine sa otkaznim rokom od 60 dana. Tužilac tužbom potražuje iznos od 304.523,16 dinara na ime akcijskog rabata koji tuženi nije opravdao prodajom ugovorene količine proizvoda, koji zahtev je pravnosnažno odbijen, sa obrazloženjem da je raskidom ugovora tužilac onemogućio tuženog da ostvari punu prodaju proizvoda i time opravda dobijeni rabat.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava, ali pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi, bez ispunjenosti ostalih uslova propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, nije dovoljan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Ne mogu se kao osnovani prihvatiti razlozi da je u konkretnom slučaju neophodno ujednačavanje sudske prakse jer revident nije ukazao na postojanje različitih odluka sudova povodom istovrsnog činjeničnopravnog pitanja. Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1552/2015 od 09.06.2016. godine na koju se poziva tužilac i reviziji doneta je na osnovu drugačijeg činjeničnog stanja i pravnih pitanja, pa stoga ne može ukazivati na postojanje različite sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 13.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 304.523,16 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković