.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 754/2025
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Antelj, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektroprivreda Srbije“ Beograd iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2556/24 od 30.10.2024. godine, u sednici održanoj 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE se odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2556/24 od 30.10.2024. godine kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2556/24 od 30.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 459/24 od 25.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništava odredbe člana 4 Aneksa ugovora o radu br. .. od 04.02.2015. godine u delu kojim je navedeno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2.074 zaključenog između Privrednog društva za proizvodnju, preradu i transport uglja „Rudarski basen Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, kao pravnog prethodnika tuženog i tužioca, zbog povrede prava na jednaku zaradu za isti rad i rad iste vrednosti i zbog povrede zabrane diskriminacije, dok je stavom drugim izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2556/24 od 30.10.2024. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 459/24 od 25.03.2024. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema oceni Vrhovnog suda, nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u intersu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti odredbe člana 4 aneksa Ugovora o radu u delu kojim se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla. Odluka koja se revizijom pobija u skladu je sa sudskom praksom u predmetima sa istim pravnim osnovom, a tiče se primene odredbe člana 171. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', broj 24/05 ...113/17). Pozivanje revidenta na različite sudske odluke Apelacionog suda u Beogradu donete u sličnim pravnim situacijama nije od uticaja, jer se način odlučivanja u tim postupcima razlikuje samo u pogledu načina na koji je bio opredeljen tužbeni zahtev u svakom konkretnom slučaju.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Tužilac je 12.12.2021. godine podneo tužbu radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu, a označena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena ni po osnovu odredbe člana 403. stav 3 ZPP.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
