Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA , BB i VV, svi iz ... , čiji je zajednički punomoćnik Rodoljub Pašćanović, advokat iz ... , protiv tuženog Grada Novog Sada, čiji je zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada iz Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2652/23 od 28.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2652/23 od 28.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8087/2022 od 16.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da na ime naknade za parcele ... i ... sve u KO Sremska Kamenica isplati tužiocima AA i VV iznose od po 2.221.253,73 dinara i tužiocu BB iznos od 773.131,9805 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocima troškove postupka u iznosu od 583.498,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB preko dosuđenog iznosa od 773.131,9805 dinara do traženog iznosa od 2.221.253,73 dinara. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2652/23 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8087/2022 od 16.06.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tuženog, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta 19.12.2018. godine. Tužioci su u tužbi predložili da se obaveže tuženi da isplati tužiocima iznose od po 2.592.000,00 dinara. Tužioci su podneskom od 04.05.2023. godine, preinačili tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva radi isplate tužiocima na iznose od po 2.718.450,00 dinara, da bi na ročištu sa glavne rasprave održanom 16.06.2023. godine, smanjili tužbeni zahtev na iznose od po 2.221.253,73 dinara. Na dan preinačenja tužbe 04.05.2023. godine, 1 evro je iznosio 117,2923 dinara, to vrednost predmeta spora izražena u evrima u odnosu na tužioce AA i VV od po 2.221.253,73 dinara iznosi 18.937,7625 evra, a u odnosu na tužioca BB od 773.131,9805 dinara iznosi 6.591,4981 evra.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, kao glavni zahtev, u odnosu na tužioce ponaosob, s obzirom na to da tužioci nisu jedinstveni i nužni suparničari, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković