U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Radivojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 3K.br. 2137/19 od 18.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1005/24 od 28.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Radivojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 3K.br. 2137/19 od 18.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1005/24 od 28.10.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 3K.br. 2137/19 od 18.06.2024. godine okrivljeni AA, stavom prvim izreke, oglašen je krivim zbog krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, dok je stavom drugim izreke, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja krivična dela mu je sud prethodno utvrdio pojedinačne kazne i to tako što mu je za krivično delo prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, a za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 22.05.2019. godine do 23.05.2019. godine i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude uz upozorenje da ako istu ne plati u navedenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu i troškovima krivičnog postupka na način bliže označen izrekom presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1005/24 od 28.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Radivojevića, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 3K.br. 2137/19 od 18.06.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stefan Radivojević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini prvostepenu presudu i/ili presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom i/ili drugostepenom sudu, ili, pak, preinači u celini ili delimično prvostepenu presudu i odluku donetu po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, tako što će osuđenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Radivojevića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je prvostepeni sud prekoračio optužbu izvršivši povredu člana 420. ZKP, jer je na nedozvoljen način izvršio modifikaciju činjeničnog stanja navedenog u optužnom aktu izmenivši činjenični opis optužnog akta u stavu prvom izreke presude izostavivši „na taj način što je prethodno pribavio od nepoznatog lica lažni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti navodno sačinjen između njega i pokojne BB i navodno overen od strane tada Petog opštinskog suda u Beogradu dana 16.03.2004. godine pod brojem I Ov. 3784/04“, te je u stavu drugom izreke presude izostavio „te je takav dokument prethodno pribavio od nepoznatog lica“. Prema zahtevu sud je prešao granice činjeničnog osnova optužbe pošto je izmenio bitnu činjenicu u pogledu načina izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Radivojevića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu objektivne i subjektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda optužba nije prekoračena, odnosno sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA.

Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici, a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, sud nije u izreku presude uneo elemente krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. KZ, niti krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već je izrekom presude izostavio ono što tokom postupka nije dokazano. Naime, sud je samo delimično izmenio činjenični opis sadržan u dispozitivu optužnog akta upodobljavajući ga utvrđenom činjeničnom stanju, vodeći pri tome računa da se time ne povređuje identitet optužbe i presude i okrivljenom ne stavlja na teret veća količina preduzetih radnji od onih koje mu je optužnim aktom na teret stavio javni tužilac.

Imajući u vidu navedeno, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA - advokat Stefan Radivojević zahtevom ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazloženjem ne navodi u pogledu kog krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, niti koji je to zakon koji se ne može primeniti u konkretnom slučaju primenjen, već suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da predmetni ugovor o kupoprodaji ne može biti lažan, da iz dopisa Drugog osnovnog suda u Beogradu proizilazi da isti ne kontroliše primerak koji se čuva, niti utvrđuje autentičnost ugovora, kao i da je nesporno potvrđeno da je predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je proglašen lažnim i falsifikovanim od strane prvostepenog suda, što je potvrdio i drugostepeni sud, overen pred nadležnim sudom dana 06.03.2004. godine pod Ov. br. 3784/04, pozivajući se na odredbe Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastra infrastrukture, te Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, smatrajući da su prvostepeni i drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili odredbe zakona, čime su doneli nezakonitu i nepravilnu odluku. U vezi sa iznetim, branilac okrivljenog iznosi i sopstvenu ocenu dokaza.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shdono odredbama člana 485. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ne predstavlja dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković