Na osnovu odredbe člana 92. stav 1. Krivičnog zakonika od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 50 eura i 29.150,00 dinara.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da plati troškove krivičnog postupka nastale pred VJT u Sremskoj Mitrovici u ukupnom iznosu od 58.000,00 dinara i to za veštačenja o ekspertizi alkohola u iznosu od 29.000,00 dinara i hemijsko toksikološke analize u iznosu od 29.000,00 dinara, kao i da plati troškove neuropsihijatrijskog veštačenja u ukupnom iznosu od 60.109,00 dinara, troškove dovođenja na glavni pretres dana 01.07.2024. godine i dana 29.10.2024. godine u iznosu od 400,00 dinara i paušal u iznosu od 10.000,00 dinara Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, a sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima nastalim pred VJT u Sremskoj Mitrovici i Višimi sudom u Sremskoj Mitrovici, predsednik veća odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 25/25 od 25.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksa Šušnjara i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Alekse Šušnjara, advokat Ilija Gostović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu i po potrebi naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pravnosnažnu presudu preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Alekse Šušnjara, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog ističe da je pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, pogrešna, jer u radnjama opisanim u izreci, nema elemenata krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, već se radi o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, jer iz izreke ne proizilazi da je okrivljeni predmetnu drogu držao radi prodaje. Ovim navodima branilac ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali, po oceni ovog suda, iz istih proizilazi i ukazivanje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Članom 246a stav 2. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu utvrđenom u izreci presude neovlašćeno radi dalje prodaje prenosio i držao opojnu drogu kokain ukupne neto mase 395,84 grama, tako što je istu prenosio iz Sremske Mitrovice do Rume u vozilu kojim je upravljao AA, držeći je upakovanu u ukupno četiri identična paketa od plastičnih providnih kesa, približno istih neto masa, od čega je tri paketa držao u torbici koju je nosio sa sobom, dok je jedan paket držao u svojoj garderobi, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, bio je svestan svoga dela, zabranjenosti istog i hteo je njegovo izvršenje.

Vrhovni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Alekse Šušnjara stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni – neovlašćeno radi prodaje prenosio i držao opojnu drogu i subjektivna obeležja krivičnog dela, koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela. U konkretnom slučaju broj pakovanja, njihova ujednačena gramaža, način skrivanja i okolnosti pod kojima je opojna droga pronađena, jasno ukazuju na cilj daljeg stavljanja u promet, stoga su navodi branioca kojima se insistira na tome da se radi o krivičnom delu iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, koji podrazumeva samo neovlašćeno držanje veće količine opojne droge bez namere dalje prodaje, ocenjeni kao neosnovani.

Samim tim, radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okivljeni oglašen krivim, a koja se u konkretnom slučaju sastoji u neovlašćenom držanju i prenošenju opojne droge radi dalje prodaje, bitno se razlikuje od radnje izvršenja krivičnog dela koja je bila predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u odluci Kzz 457/2024 od 17.04.2024. godine, na koju se poziva branilac, a u kojoj je razmatrano pitanje količine opojne droge i svrhe njenog držanja, koje se nije dovodilo u vezu sa stavljanjem opojne droge u promet.

Shodno iznetom, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Alekse Šušnjara ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Po nalaženju ovoga suda, ostali navodi branioca, kojima se polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom i osporava postojanje namere i umišljaja kod okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP i kao takvi nisu predmet preispitivanja u okviru zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega od strane ovog suda nisu razmatrani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković