Istom presudom, od okrivljenog je, na osnovu člana 348. stav 6. KZ u vezi člana 87. KZ, izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jednog pištolja marke „Zbrojovka“, kal. 7,65mm, fab.br.. .., reg.br. .. i jedan komad municije za navedeni pištolj, kal. 7,65mm.

Pored toga, okrivljeni je obavezan plati na ime sudskog paušala iznos od 15.000,00 dinara, u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 137/24 od 19.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jugoslava Rodić Sokolović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 486. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, iako ne numeriše, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u toku krivičnog postupka nije utvrđeno da se radi o vatrenom oružju, koje je prema potvrdi o oduzetim predmetima oduzeto od okrivljenog, ali isto nije bilo predmet veštačenja veštaka odgovarajuće struke, pa se ne može govoriti o krivičnom delu iz člana 348. stav 1. KZ. Okrivljeni je po navodima odbrane mogao da odgovara za prekršaj jer kao naslednik nije u roku od 45 dana prijavio oružje koje je nasledio, niti ga je predao nadležnom organu. Po navodima odbrane, u konkretnoj situaciji, na utvrđeno činjenično stanje u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim, primenjen je zakon koji nije trebalo primeniti, jer se ne radi o krivičnom delu već o prekršaju. Po stavu odbrane na ovako utvrđeno činjenično stanje trebalo je primeniti odredbe člana 29. stav 2. i člana 47. stav 1. tačka 16. Zakona o oružju i municiji.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko – eksplozivna sredstva.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je „u vremenskom periodu od 10.07.2012. godine pa sve do dana 16.03.2023. godine, u uračunljivom stanju, sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno, na adresi prebivališta u ..., ul. ... br. .., u pomoćnom objektu – garaži, u ormanu, neovlašćeno držao jedan pištolj marke „Zbrojovka“, kal.7,65mm, fab.br. .., reg.br. .. i jedan komad municije za navedeni pištolj, kal.7,65mm .“

U izreci prvostepene presude koja se pobija zahtevom su opisani svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 348. stav 1.KZ.

Po oceni ovog suda prekršaj na koji branilac ukazuje iz člana 29. stav 2. i člana 47. stav 1. tačka 16. Zakona o oružju i municiji, odnosi se na postupak u slučaju smrti vlasnika oružja i nasleđivanje oružja, koje može biti predato u vlasništvo Republici Srbiji od strane naslednika ili ukoliko to ne učini, naslednik je dužan da u roku do šest meseci od dana sticanja, podnese zahtev radi izdavanja oružnog lista ili registracije oružja, te je propisana i novčana kazna za prekršaj ukoliko okrivljeni ne postupi po navedenoj odredbi iz člana 29. stav 2. ovog zakona.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni je, međutim, držao oružje koje je nasledio nakon ostavinske rasprave dana 10.07.2012. godine, sve do 16.03.2023. godine, kada mu je isto oduzeto, a koje oružje nije prijavio nadležnim organima Ministarstva unutrašnjih poslova nakon sprovedene ostavinske rasprave, odnosno vatreno oružje i municiju navedenu u izreci presude je držao bez posedovanja dozvole MUP-a, pa se radi o nedozvoljenom držanju oružja. Suprotno navodima zahteva, u radnjama okrivljenog stiču se sva obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, te u konkretnom slučaju nema pogrešne primene zakona u pogledu dela koje je predmet prekršaja.

Kako iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1.KZ, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, to eventualna sličnost radnji krivičnog dela sa obeležjima prekršaja, nema značaja, s obzirom da je okrivljeni optužen i osuđen za krivično delo propisano odredbom člana 348. stav 1.KZ. U tom smislu su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Zaječar Po br, 1937/21 od 16.03.2023. godine. Međutim, branilac okrivljenog iako ističe dozvoljenu povredu, istu obrazlaže navodima da predmet koji je po osnovu ove potvrde oduzet od okrivljenog – pištolj, nije veštačen i nije utvrđena njegova funkcionalnost - ispravnost i upotreba, odnosno nije utvrđeno da li se isti mogao koristiti i da li predstavlja vatreno oružje ili ne, na koji način branilac osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da nižestepeni sudovi nisu naveli jasne i prihvatljive razloge za odlučne činjenice u pogledu umišljaja okrivljenog, odnosno svest o nedozvoljenoj delatnosti i svest da se oružje drži neovlašćeno, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da nižestepeni sudovi nisu cenili ni prigovor apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, odnosno nisu naveli prihvatljive razloge za odlučne činjenice u pogledu nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja i kada zaostavština prelazi na naslednike, na koji način, takođe, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković