Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, nedozvoljen, odnosno da u odnosu na povrede članova 32. stav 1. i 33. stav 5. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljene AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP. Međutim, iz iznetih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljene, osporavajući postojanje krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom, suštinski polemiše sa obrazloženjem pravnosnažne presude, posebno u delu u kojem sud zaključuje da su sve relevantne okolnosti utvrđene i to bez potrebe za izvođenjem dodatnih dokaza koje je predlagala odbrana. Ovim navodima, po oceni Vrhovnog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac ukazuje i da je sud zanemario određene okolnosti, koje bi mogle dovesti do drugačijeg ishoda postupka i u tom smislu ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 1., 2., 3. i 5. ZKP, suštinski iznoseći stav da se utvrđeno činjenično stanje ne zasniva na sveobuhvatnoj i nepristrasnoj oceni dokaza.

U tom kontekstu, branilac ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP ističući da su tokom postupka odbijeni dokazni predlozi odbrane, među kojima je i više puta predloženo izvođenje dokaza uviđajem na licu mesta. Prema stavu branioca, izvođenjem ovog dokaza, mogli bi se razjasniti ključni aspekti događaja, uključujući i mogućnost da se potvrdi ili opovrgne iskaz oštećene i svedoka, pa je propuštanjem izvođenja dokaznih predloga odbrane, kako to navodi odbrana, sud doneo zaključke na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ostali navodi zahteva, kojima se osporava ocena iskaza oštećene i svedoka i iznosi sopstveno mišljenje branioca o tome šta iz njihovih iskaza logično proizilazi odnosno šta je u njihovim iskazima moguće i prihvatljivo sa stanovišta objektivne procene, kao i mišljenje da je opisanim postupanjem suda okrivljena dovedena u neravnopravan procesni položaj, po nalaženju ovoga suda predstavljaju povredu člana 440. ZKP.

Kako povrede na koje se zahtevom branioca ukazuje – iz člana 16. stav 1., 2., 3. i 5., 395. i 440. ZKP, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da su donošenjem pobijanih presuda povređene ustavne garancije propisane članom 32. stav 1. i 33. stav 5. Ustava RS. Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako branilac okrivljene uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda koja se odnosi na okrivljenu ili drugog učesnika u postupku, to po oceni Vrhovnog suda, podneti zahtev u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Iako branilac u zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju reč o situaciji koja je shodno članu 486. stav 2. ZKP, od značaja za sudsku praksu, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o pitanju koje prevazilazi granice konkretnog predmeta, niti o pravnom problemu koji bi zahtevao zauzimanje stava radi ujednačavanja sudske prakse. Naprotiv, suštinski se radi o činjeničnom pitanju, koje se u potpunosti može rešiti pravilnom primenom postojećih pravnih normi i sudske prakse, bez potrebe za davanjem jasnijeg značenja i pravnog shvatanja.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković