Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, Dobrile Strajine i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA ..., koju zastupa punomoćnik Sonja Hadži Borjanović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca dr BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Nevenka Tabaković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 432/24 od 22.02.2024. godine, u sednici održanoj 28.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 432/24 od 22.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 432/24 od 22.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 432/24 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 12977/2019 od 12.10.2023. godine, kojom je odbijen predlog tuženog za prekid postupka, usvojen tužbeni zahtev, i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 7.470 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan presuđenja po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate, kao i da naknadi tužilji troškove ovog postupka u iznosu od 254.023,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate i odbijen protivtužbeni zahtev kojim je predloženo da sud obaveže tužilju da tuženom isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, a tužilja je oslobođena plaćanja sudske takse. Odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. 

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema članu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog greške u lečenju. Ocena drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva zbog utvrđene činjenice da tuženi u konkretnom slučaju nije postupio u skladu sa pravilima stomatološke službe ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama ovog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Isto se odnosi i na predmet protivtužbenog zahteva kojim je tražena naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. Tuženi-protivtužilac nije ukazao na drugačije odluke Vrhovnog suda, kojima je u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji odlučeno na drugačiji način. Stoga, ne postoji potreba za razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP o prihvatanju i odlučivanju o podnetoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog-protivtužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 16.12.2019. godine a protivtužba 26.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 7.470,00 evra a po protivtužbi 350.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja protivtužube predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtev odnose na novčano potraživanje, u kome je vrednost predmeta spora određena u visini od 7.470,00 evra odnosno 350.000,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, revizija tuženog-protivtužioca nije dozvoljena shodno članu 403. stav 3. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković