Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Navodi kojima revident ukazuje na to da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. u vezi čl. 396. stav 1. ZPP jer je propustio da ceni žalbene navode, nisu razlog za izjavljivanje revizije. Sadržina drugostepene odluke, kojom se odbija žalba, propisana je u članu 396. st. 2. Zakona o parničnom postupku, pa u tom pogledu drugostepeni sud nije u obavezi da detaljno obrazlaže svoju odluku ukoliko prihvata činjenično stanje utvrđeno pred prvostepenim sudom, kao i primenu materijalnog prava. Suštinski revident ukazuje na bitnu povredu odredaba člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog za izjavljivanje revizije, budući da se revizija u smislu člana 407. stav 1. tačka 2) ZPP može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom jedino iz člana 374. stav 2. tač. 6), 8), 10) i 11) navedenog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Prištini St 1/93 od 27.01.1994. godine, zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „LJUBOTEN“ Crepociglana iz Uroševca i određeno da se neraspoređena imovina predaje Fondu za razvoj Republike Srbije, sa knjigovodstvenim stanjem na dan 31.12.1993. godine. Ugovorom o zakupu Crepociglane „Ljuboten“ Uroševac od 07.04.1995. godine, Fond za razvoj RS, kao zakupodavac, dao je u zakup VV iz ... „preostalu imovinu DP „Ljuboten“ Crepociglana Uroševac. Ugovoreno je da će na ime zakupnine zakupac plaćati iznos u vrednosti 11.700 komada pune opeke prve klase, prema ceni proizvođača „Pobeda“ iz Leskovca u momentu plaćanja zakupnine, da plaćanje zakupa teče od 01.07.1996. godine, pri čemu je zakupac dužan da zakupninu uplaćuje najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec na račun zakupodavca. Obaveza je zakupca da o svom trošku vrši tekuće i investiciono održavanje objekata i opreme „Crepociglane“, kao i da o svom trošku osigura objekte i opremu i vinkulira polisu osiguranja u korist zakupodavca. U Izveštaju Komisije Fonda za razvoj RS od 26.09.2000. godine, navedena je vrednost imovine DP Crepociglana „Ljuboten“ na dan preuzimanja 07.04.1995. godine od 1.080.568,00 nemačkih maraka, te vrednost imovine zakupca VV iz ... sa stanjem marta 1999. godine od 1.279.150,00 nemačkih maraka, zbog čega je komisija predložila zaključenje ugovora o osnivanju društva, sa odnosom udela 54%-46%, u korist VV iz ... . Upravni odbor Fonda za razvoj RS je 15.10.2002. godine, odobrio zaključenje Ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću Crepociglana „Ljuboten“ Uroševac, sa VV iz ... .

Nadalje, VV iz ... i Fond za razvoj RS su zaključili 2002. godine Ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću Crepociglana „Ljuboten“ Uroševac, koji ugovor nikada nije izvršen, jer DOO Crepociglana „Ljuboten“ Uroševac nije osnovano, odnosno nije upisano u registar pravnih lica. Ovim ugovorom je bilo predviđeno da Fond za razvoj Republike Srbije Beograd ulaže celokupnu imovinu iz Ugovora o zakupu od 07.04.1995. godine i zapisnika od 29.05.1995. godine, koja iznosi 1.080.560,00 nemačkih maraka, dok osnivač, VV iz ..., ulaže svoja sredstva uložena u revitalizaciju i popravku i ostale mašine i alate u 1995, 1996, 1997. i 1998. godini, čija je vrednost 1.279.150,00 nemačkih maraka, sve prema zapisniku komisije Fonda, kao i iznos osnovnog kapitala od 5.000,00 američkih dolara, od čega će 50% u iznosu od 2.500,00 američkih dolara platiti odmah, a ostatak od 2.500,00 dolara za dve godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, što ukupno čini iznos od 1.289.150,00 nemačkih maraka. Na osnovu navedenih uloga vlasnici društva su Fond za Razvoj Republike Srbije Beograd - 45,60% i VV iz ... 54,40%.

Dana 03.10.2019. godine VV je uputio Fondu za razvoj RS i članovima upravnog odbora Izjavu o raskidu ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću i zahtev za povraćaj uloženih novčanih sredstava iz razloga jednostranog proglašenja Republike Kosovo i zabrane upisa promene vlasnika na nepokretnostima na teritoriji AP Kosovo i Metohija, zbog čega je DP Crepociglana „Ljuboten“ Uroševac ostala u vlasništvu Fonda za razvoj RS. Kako se iz ovih razloga nije ostvarila svrha sklopljenog ugovora osnivanju, uprkos ulaganjima koje je vršio, VV je ukazao na to da na ime svog ulaganja traži 1.279.150 nemačkih maraka, što po kursu Evropske centralne banke od 1.95583 DEM za 1 evro iznosi 654.019,01 evra. Fond za razvoj se nije saglasio sa navedenom izjavom o raskidu ugovora, s obzirom da je prema stavu Fonda, VV iz ... koristio Crepociglanu „Ljuboten“ Uroševac po osnovu zakupa od 07.04.1995. godine, te da je zbog objektivnih okolnosti ulagao novčana sredstva u razvoj ciglane umesto plaćanja zakupnine Fondu, koja su mu kasnije priznata kao osnivački ulog.

Rešenjem o nasleđivanju koje je postalo pravnosnažno 21.07.2021. godine, za naslednike iza smrti pok. VV iz ..., oglašeni su njegov sin AA iz ... i ćerka BB iz ... .

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da je VV nesporno vršio ulaganja u imovinu tuženog Fonda za razvoj, za koju vrednost ulaganja je uvećana imovina tuženog Fonda za razvoj i koja ulaganja su vršena radi realizacije ugovora o osnivanju, koji konačno nije nikada realizovan i koje privredno društvo nikada nije osnovano. Budući da je imovina tuženog uvećana za nespornu vrednost ulaganja VV u vrednosti od 654.019,01 evra, to prema nalaženju nižestepenih sudova ovaj prenos imovine nije imao svoj osnov u pravnom poslu ili zakonu, pa je osnovan tužbeni zahtev tužilaca, kao naslednika iza pok. VV sa udelima od po 1/2 zaostavštine, na njegovoj imovini koja uključuje i potraživanje prema tuženom Fondu za razvoj u ovoj pravnoj stvari, primenom odredaba člana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 9. i 212. Zakona o nasleđivanju i obavezan tuženi Fond da tužiocima isplati 654.019,01 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 02.03.2020. godine do isplate.

Revident ukazuje u reviziji na to da se nižestepeni sudovi nisu upustili u ocenu ispunjenosti pravnih pretpostavki za primenu čl. 210. ZOO, sve kod činjenice da je između stranaka postojao ugovor o zakupu koji ne sadrži nijednu odredbu o obavezi zakupodavca da naknadi ulaganja zakupca.

Vrhovni sud nalazi da su navodi revidenta neosnovani i da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo i pravnosnažno usvojili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće da naknadi vrednost postignutih koristi. Stavom 2. istog člana je propisano da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Dakle, odlučne činjenice za vraćanje stečenog bez osnova, da je lice steklo određenu imovinu od drugog, da prenos nije zasnovan na određenom pravnom poslu ili zakonu, odnosno da se osnov nije ostvario ili je otpao, te da stoga postoji korelacija između obogaćenja jednog lica i osiromašenja drugog lica. Da bi se vratili plodovi i platila zatezna kamata potrebno je da je sticalac glavnicu držao bez pravnog osnova, da se osnov nije ostvario ili da je kasnije otpao.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi iz citiranog člana 210. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima za vraćanje stečenog bez osnova, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju utvrđeno da se osnov nije ostvario. Naime, prema utvrđenju nižestepenih sudova, Crepociglana „Ljuboten“ d.o.o. Uroševac nikada nije registrovana kao privredno društvo, pri čemu je kao nesporno utvrđeno da je VV, čiji su tužioci ovde naslednici, izvršio ulaganja u imovinu tuženog Fonda za razvoj ukupne vrednosti od 1.279.150 nemačkih maraka, što po kursu Evropske centralne banke od 1.95583 DEM za 1 evro iznosi 654.019,01 evra. Navedena vrednost ulaganja je potvrđena Izveštajem komisije Fonda za razvoj RS od 26.09.2000. godine, na osnovu koje procene ulaganja je doneta i Odluka upravnog odbora Fonda za razvoj RS od 15.10.2002. godine, kojom se odobrava zaključenje Ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću i prema kojoj vrednosti uzajamnih uloga su ugovoreni udeli članova u ovom društvu. Nasuprot navodima revidenta, upravo je za navedenu vrednost ulaganja od 654.019,01 evra uvećana imovina tuženog, a umanjena imovina sada tužilaca, kao naslednika iza pok. VV. Budući da su ulaganja VV u ovoj vrednosti vršena radi realizacije Ugovora o osnivanju Crepociglane „Ljuboten“ d.o.o. Uroševac, koji nije nikada realizovan i koje privredno društvo nikada nije osnovano, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je ispunjen uslov za primenu čl. 210. st.2. ZOO jer je se osnov ostvario. Nisu osnovani navodi revidenta da se ovo ulaganje odnosilo na ispunjenje ugovora o zakupu koji je bio zaključen između VV i tuženog, budući da je ugovorom u zakupu ugovoreno da će zakupac plaćati zakupninu u vrednosti 11.700 kokmada pune opeke prve klase, prema ceni proizvođača „Pobeda“ iz Leskovca, u momentu plaćanja zakupnine, pri čemu je određeno da zakupac uplaćuje zakupninu na račun zakupodavca. Dakle, vrednost od 654.019,01 evra, nije predviđena kao zakupnina iz ugovora o zakupu, već upravo kao vrednost ulaganja u osnovni kapital Društva sa ograničenom odgovornošću Crepociglana „Ljuboten“ Uroševac, što je konstatovano i u samom Ugovoru o osnivanju tog društva od 2002. godine. Kako svrha ovog ugovora nikada nije ispunjena, odnosno ovo društvo nikada nije osnovano upisom u sudski registar, saglasno čl. 5 tada važećeg Zakona o preduzećima („Sl. glasnik SRJ“ br. 29/96 ... 9/2001 – Odluka SUS), a nije registrovano ni u vreme sada važećeg Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/11 ... 109/21) prema čl. 3. - u Registru privrednih subjekata, to je u skladu sa čl. 210. stav 2. ZOO tuženi dužan da vrati tužiocima, kao naslednicima iza pok. VV, vrednost 654.019,01 evra na ime ulaganja, s obzirom na to da se osnov tog ulaganja nije ostvario. U skladu sa čl. 214. ZOO pravilan je zaključak nižestepenih sudova da na navedeni iznos tužiocima pripada i zakonska zatezna kamata od dana utuženja, do isplate.

Sledom svega navedenog, neosnovana je revizija tuženog, te je Vrhovni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković