Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi JP „Srbijašume“ Beograd, ŠG „Rasina“ Kruševac je podneo odgovor na reviziju tužilaca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom posutpku i zaključio da je revizija tužilaca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnom prethodniku tužilaca (ocu tužioca AA), je 1995. godine u postupku vođenom zbog samovlasnog zauzeća parcele, pred nadležnim organom Opštine Trstenik, priznato pravo svojine na uzurpiranoj kat. parceli broj .. i kat. parceli .., obe po kulturi šuma u KO ... . Kat. parcela .., šuma šeste klase, bila je upisana kao dobro Opštine Dubljanske, potom kao društvena svojina, a spiskom promena 1/93 upisana je na korisnika JP „Srbijašume“ ŠG „Rasina“ Kruševac, ovde tuženog, dok je tužena Republika Srbija upisana kao vlasnik. U postupku merenja parcele 1996. godine izdvojene su posebne celine, katastarske parcele broj .., broj .. i broj .. . Parcele koje su pripale sada pok. pravnom prethodniku tužilaca, i članovima njegovog domaćinstva, rešenjem od 08.12.1995. godine, graniče se sa spornim delom kat. parcele broj ... U postupku povodom samovlasnog zauzeća, utvrđene su granice parcela na kojima je pravnom prethodniku tužilaca priznato pravo svojine, odnosno omeđavanje uzurpiranih kat. parcela, u prisustvu pravnog prethodnika tužilaca. Tužioci smatraju da su svojinu stekli državinom spornog dela parcele u periodu od 04.07.1996. do 17.02.2017. godine kao dana podnošenja tužbe. Protiv tužioca AA je 2016. podneta krivična prijava zbog krivičnog dela šumske krađe iz razloga što je sekao stabla u predmetnom delu kat. parcele broj .., koji krivični postupak je okončan obustavom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužioci bili u mirnoj i savesnoj državini spornog dela parcele .., u opisanim merama i granicama, u neprekidnom trajanju od preko 20 godina. Zaključak o tome da su tužioci bili savesni držaoci sporne nepokretnosti, prvostepeni sud izvodi ocenom dokaza i to iskaza tužilaca kao parničnih stranaka i saslušanih svedoka, koji su naveli da su „svi znali ko koju šumu drži“, i da im je „poznato da su tužioci i njihovi preci držali šumu do potoka“.

Drugostepeni sud ne prihvata činjeničnopravni zaključak prvostepenog suda o savesnosti tužilaca. Drugostepeni sud nalazi, da je pravni prethodnik tužilaca bio upoznat sa merama i granicama prostiranja sporne kat. parcele broj .., odnosno da je u postupku vođenom zbog zauzeća tačno utvrđeno koje zemljište pripada pravnom prethodniku tužilaca i članovima njegovog domaćinstva. Stoga pravni prethodnik tužilaca nije mogao da bude u opravdanom uverenju da je i na delu predmetne parcele, u naravi do potoka, njemu priznato pravo svojine kao na susednim parcelama broj .. i .. . S obzirom da nesavestan držalac ne može steći pravo svojine održajem na nepokretnu stvar u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine održajem kao neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Pravo svojine na nepokretnoj stvari na koju drugi ima pravo svojine održajem može steći samo savestan držalac, u skladu sa odredbom člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Saglasno odredbi člana 30. stav 2. istog zakona, u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni držaoci. Za sticanje svojine na nepokretnoj stvari održajem, potrebno je da je državina u celokupnom periodu koji zakon zahteva za sticanje prava svojine bila savesna. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pravni prethodnik tužilaca pok. otac tužioca AA, koji je učestvovao u postupku vođenom zbog samovlasnog zauzeća parcele, kao i članovi njegovog porodičnog domaćinstav, bio upoznat sa merama i granicama parcela na kojima mu se priznaje pravo svojine po tom osnovu, pri čemu je u rešenju nadležnog organa izričito i navedeno da se samovlasnom držaocu i članovima njegovog domaćinstva priznaje pravo svojine na uzurpiranoj kat. parceli .. i .., u odgovarajućoj površini. Stoga se pravni prethodnik tužilaca, a ni tužioci kako to pravilno nalazi drugostepeni sud, ne mogu smatrati savesnim držaocima dela parcele .. . Na pravilnost takvog zaključka drugostepenog suda nije od uticaja revizijski navod tužilaca da je u rešenju nadležnog organa opštinske uprave Opštine Trstenik navedeno da se parcela, na kojem je pravnom prethodniku tužilaca priznato pravo svojine, „graniči do potoka“. U rešenjima kojima je pravnom prethodniku tužilaca priznato pravo svojine na uzurpiranim kat. parcelama broj .. i .., navedena je površina parcela na kojima se priznaje pravo svojine, a uviđaju i veštačenju na licu mesta, prisustvovao je i samovlasni držalac, odnosno pravni prethodnik tužilaca. Postupak zbog zauzeća predmetnih parcela vođen je uz izdvajanje posebnih celina iz prethodne jedinstvene kat. parcele .. pa su tako nastale posebne kat. parcele broj .., .. i .. . Takođe, kako to pravilno nalazi drugostepeni sud u prilog zaključku da tužioci nisu bili savesni držaoci spornog dela parcele .. govori i činjenica da je protiv tužioca AA 2016. godine podneta krivična prijava zbog krivičnog dela šumske krađe iz razloga što je upravo na predmetnom delu kat. parcele sekao stabla u državnoj šumi kojom gazduje JP „Srbijašume“, ŠG Rasina. Bez uticaja je u tom smislu revizijski navodi tužioca da je taj krivični postupak obustavljen. Odgovornost tužioca za krivično delo koje mu je stavljano na teret nije od značaja za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca u ovom postupku, za utvrđenje prava svojine. Ono što jeste od uticaja je njihova savesnost, a tužilac je najkasnije tada kada je podneta krivična prijava upoznat da taj deo predmetne kat. parcele predstavlja državnu šumu kojom gazduje JP „Srbijašume“ ŠG „Rasina“, zbog čega se ne može smatrati ni nesmetanim držaocem. O osnovu savesne državine koja bi mogla voditi sticanju svojine održajem u odnosu na tužilju BB, nema drugačije utvrđenih činjenica. Iz navedenih razloga je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, stečenog održajem.

Sledom izloženog Vrhovni sud odbio je reviziju tužilaca kao neosnovanu primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković