.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 509/2024
08.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca „VOMA ҮO“ DOO Progorelica, Konarevo, čiji je punomoćnik Avram Antonijević, advokat u ..., protiv tuženog „INTER WOOD PLUS“ DOO Jagodina, čiji je punomoćnik Nikola Popović, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 2.792.757,94 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3915/23 od 31.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3915/23 od 31.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3915/23 od 31.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom zbog izostanka Privrednog suda u Kragujevcu P 33/23 od 23.05.2023. godine, u stavu І izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe, u stavu II obavezan je tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 2.780.536,01 dinar sa kamatom po stopi Zakona o visini zatezne kamate prema pojedinačno opredeljenim iznosima od datuma dospeća pa do isplate, u stavu III odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da mu tuženi na ime glavnog duga isplati iznos od 12.221,89 dinara sa kamatom počev od 25.04.2022. godine do isplate i u stavu IV izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 195.556,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3915/23 od 31.01.2024. godine, odbijene su žalba tužioca i tuženog kao neosnovane i potvrđena je prvostepena presuda.
2
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je obavezan tuženi da tužiocu isplati novčani iznos od 2.780.536,01 dinar sa zateznom kamatom. Prema oceni drugostepenog suda, u konkretnom slučaju bili su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 351. Zakona o parničnom postupku, budući da je tuženi bio uredno pozvan na ročište za glavnu raspravu na koje nije pristupio, a osnovanost tužbenog zahtev proizlazi iz činjeničnih navoda u tužbi koje nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo, zbog čega su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 2.780.536,01 dinar sa zateznom kamatom.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6 Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti. U reviziji se ne ukazuje koja to pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili od opšteg interesa treba razmotriti, niti se ukazuje na različitu sudsku praksu.
Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 17.01.2023. godine, a tužba je preinačena dana 11.04.2023. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 2.792.757,94 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
3
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
