Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2646/23 od 04.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na tuženu Republiku Srbiju. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke tako što je obavezana tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima isplati sledeće iznose: tužiocu AA iznos od 7.200 evra, tužiocu BB iznos od 6.600 evra, tužilji VV iznos od 5.800 evra i tužilji GG iznos od 5.800 evra, sve sa kamatom po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. godine do 25.12.2012. godine, a potom do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 534.250,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u ukupnom iznosu od 145.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke (preinačujući deo), tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr.zakon), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije dozvoljena, ali da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod Kompanije „International CG'“ DP u restrukturiranju i Kompanije „General export“ DP u restrukturiranju. Odluke o restrukturiranju ovih kompanije donela je 09.08.2007. godine Agencija za privatizaciju (pravni prethodnik tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije), čiji je sasatavni deo Program restrukturiranja. Po javnom pozivu ovih kompanija od 27.05.2008. godine, tužioci su evidentiri kao radnici koji se prijavljuju za ostvarivanje novčane naknade u iznosu od 200 evra po godini staža. Navedene kompanije su javni poziv objavile radi prijavljivanja zaposlenih i bivših zapsolenih koji ostvaruju pravo na novčanu naknadu u skladu sa Programom restrukturiranja kompanija, a kojim je u poglavlju VIII, odnosno poglavlju IX - tačka 3. Osnova socijalnog programa, predviđena isplata novčane naknade u visini od 200 evra neto za svaku punu godinu radnog staža - vreme provedeno na radu u efektivnom trajanju koji zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju u tim kompanijama, uključujući i zavisna društva koja su osnovana od tih kompanija, zaključno sa 31.12.2007. godine, a navjiše do iznosa od 20.660.600 evra, s tim što je bilo potrebno da su državljani Republike Srbije i da se dobije saglasnost za isplatu od strane Ministarstva finansija, a nakon zaključenja transakcija za imovniske celine „Blok XX“ i „Kopaonik“. Ovaj socijalni program je sastavni deo usvojenih Programa restrukturiranja obe kompanije i njime je utvrđena visina potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih, kao i ovde tužilaca, na ime novčane naknade koja se isplaćuje iz sredstava ostvarenih od prodaje imovine subjekata privatizacije, a tzv. „dan ispunjenja“ je za imovinsku celinu „Blok XX“ nastupio 25.06.2008. godine, a za imovinsku celinu „Kopaonik“ 29.05.2009. godine, tako da su tada zaposleni/bivši zaposleni stekli status poverilaca subjekata privatizacije. U skladu sa važećim Programom restrukturiranja, Agencija za privatizaciju je 01.06.2009. godine pismeno obavestila Ministarstvo ekonomije i regilonalnog razvoja da je za obe imovinske celine zaključena transakcija, odnosno da je nastupilo ispunjenje i da je radi dalje realizacije socijalnog programa potrebno da se ovo Ministarstvo obrati Ministarstvu finansija u pogledu ispunjenja uslova koje se tiče davanja saglasnosti za isplatu predmetnih novčanih naknada. Ministarstvo finasija je dopisom od 03.07.2009. godine dalo mišljenje da je moguće prihvatiti isplatu naknada iz sredstava budžeta samo pod uslovom da se realizacija vrši u okviru sredstava predviđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, odnosno bez angažovanja dodatnih sredstava iz budžeta RS. Ministarstvo finansija nije dalo saglasnost za isplatu novčane naknade iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije koja su preostala nakon raspodele iz člana 41b stav 2. Zakona o privatizaciji, a pre uplate na račun budžeta Republike Srbije, nalazeći da je moguće isplatiti ove naknade iz sredstava budžeta, ali pod uslovom da se realizacija vrši u okviru sredstava opredeljenih Zakonom o budžetu Republike Srbije. Rešenjima Privrednog suda u Beogradu od 04.11.2015. godine i od 25.03.2016. godine otvoren je postupak stečaja nad navedenim kompanijama u restrukturiranju. Zaključkom Privrednog suda u Beogradu St 72/2915 od 22.02.2018. godine o listi priznatih i osporenih potraživanja, tužiocu AA priznato je potraživanje od 1.154.498,58 dinara na ime glavnog duga, koje spada u 3. isplati red, a osporeno je potraživanje na ime troškova postupka od 69.730,25 dinara; tužilji GG (kao pravnom sledbeniku pok. DD) priznato je potraživanje od 930.012,91 dinara na ime glavnog duga, koje spada u 3. isplati red, a osporeno je potraživanje na ime troškova postupka od 69.730,25 dinara; tužilji VV priznato je potraživanje od 930.012,91 dinara na ime glavnog duga, koje spada u 3. isplati red, a osporeno je potraživanje na ime troškova postupka od 69.730,25 dinara i tužiocu BB priznato je potraživanje od 1.058.291,49 dinara na ime glavnog duga, koje spada u 3. isplati red, a osporeno je potraživanje na ime troškova postupka od 69.730,25 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 72/15 od 19.04.2019. godine određena je glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika Kompanije „International CG'“ DP u stečaju u ukupnom iznosu do 20.624.562.856,00 dinara, namirenjem 26,92 % potraživanja u trećem isplatnom redu. Do isplate navedenih iznosa nije došlo, zbog čega su i potraživanja tužilaca ostala neizmirena, a prema pregledu evidentiranih radnika po osnovu isplate novčane naknade od 200 evra po godini radnog staža.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilaca preuranjen i zbog toga ga je odbio. Prema stanovištu ovog suda, a polazeći od dopisa Ministarstva finasija u kome je dato mišljenje da je moguća isplata predmetnih novčanih naknada zaposlenima/bivšim zaposlenima Kompanije „International CG'“ DP u restrukturiranju i Kompanije „General export“ DP u restrukturiranju iz sredstava budžeta Republike Srbije, pod uslovom da se realizacija vrši u okviru sredstava opredeljenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, dato mišljenje se može prihvatiti kao saglasnost Ministarstva finansija za isplatu, iako po stanovištu ovog suda takva saglasnost nije ni potrebna iz razloga što novčana sredstva dobijena prodajom imovinske celine „Blok XX“ i „Kopaonik“ nisu prihod budžeta RS u smislu Zakona o budžetu RS i člana 41 b stav 4 Zakona o privatizaciji. Međutim, preuranjenost tužbenog zahteva ovaj sud nalazi u činjenici da je tužiocima priznato potraživanje po traženom osnovu u postupku stečaja navedenih kompanija, u kome su svrstani u 3. isplati red i da tužioci do zaključenja glavne rasprave nisu dostavili dokaze da li su eventualno namireni i ukoliko jesu u kom procentu, odnosno u kom iznosu u stečajnom postupku, niti su u tom smislu konačno opredelili tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, zbog čega je u odnosu na ovu tuženu preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilaca kao u izreci. Stanovište ovog suda je da je pravni prethodnik tužene Agencije prihvatio socijalni program kao sastavni deo Programa restrukturiranja navedenih kompanije, kojim je utvrđena visina potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih na ime sporne novčane naknade iz sredstava ostvarenih od prodaje imovine subjekta privatizacije, utvrđen je tzv. „dan ispunjenja“, odnosno dospelost koja je nastupila za imovinske celine „Blok XX“ i „Kopaonik“ i realizovana sredstva nisu prihod budžeta Republike Srbije u smislu člana 41b stav 4. Zakona o privatizaciji, smatrajući da nije ni potrebna saglasnost Ministarstva finansija RS za isplatu navedenih naknada. Takođe, zaključak ovog suda je da Zakon o privatizaciji u članu 41b stav 2 ne pravi razliku između poverilaca i subjekta privatizacije, odnosno da ne predviđa redosled prvenstva poverilaca po kom bi zaposleni i bivši zaposleni bili poverioci poslednjeg reda i koji bi time novčanu naknadu mogli da namire tek ako preostanu sredstva posle raspodele ostalim poveriocima. Zbog toga ovaj sud smatra da su tužioci stekli pravo na novčanu naknadi i da njihov tužbeni zahtev nije preuranjen, a da je tužena Agencija, koja u postupku nije osporava visini novčanog potraživanja tužioca, u obavezi da im ovu naknadu isplati u celosti shodno članu 43. Zakona o privatizaciji.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odlučujući o zahtevima tužilaca u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije.

Naime, u toku postupka je utvrđeno da je postupanjem pravnog prethodnika tužene Agencije tužiocima onemogućeno namerenje njihovih novčanih potraživanja ustanovljenih tačkom 3. Osnova socijalnog programa koji je sastavni deo Programa restrukturiranja Kompanije „International CG“ DP Beograd i Kompanije „Generalexport” DP Beograd. Tim aktima su konstituisana prava zaposlenih i bivših zaposlenih na novčanu naknadu u visini od 200 evra za svaku godinu radnog staža ostvarenu u Kompanijama „Generalexport” DP Beograd i „Internacional CG“ DP Beograd, kao i u drugim zavisnim privrednim društvima poslovnog sistema „GENEX“. Njihova potraživanja su dospela 25.06.2008. godine, odnosno 29.05.2009. godine, kada je izvršena prodaja imovinske celine „Blok HH“ i „Kopaonik“ i sredstva dobijena po tom osnovu su uplaćena na račun tadašnje Agencije za privatizaciju. Međutim, tužioci su uskraćeni u ostvarivanju svog prava zbog nepostupanja tužene Agencije po usvojenom Programu restruturiranja. Tužena Agencija je blagovremeno obavestila nadležno ministarstvo da su se stekli uslovi za isplatu potraživanja tužilaca i zatražila saglasnost da tu transakciju realizuje, ali kako traženu saglasnost nije dobila, nastavila je da oročava novčana sredstava ostvarena u postupku restrukturiranja po osnovu prodaje delova imovine subjekta privatizacije, Neizvršavanje obaveza prema tužiocima iz sredstava koja su uplaćena na račun, tužena Agencija opravdava isključivo činjenicom da za tu transakciju nije data saglasnost nadležnog ministarstva. Međutim, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da saglasnost Ministarstva finansija za isplatu navedenih novčanih naknada nije ni bila potrebna jer novčana sredstva dobijena prodajom imovinske celine „Blok XX“ i „Kopaonik“ nisu prihod budžeta RS u smislu Zakona o budžetu RS i člana 41 b stav 4 Zakona o privatizaciji. Dakle, tužena Agencija je, kao samostalno pravno lice koje ima javno-pravna ovlašćenja u postupku privatizacije, dužnik ispunjenja novčanih obaveze prema tužiocima jer je osnov njihovog potraživanja u Programima restrukturiranja koje je ova Agencija prihvatila kao sastavni deo donete Odluke od 09.08.2007.godine o restrukturiranju društvenih preduzeća Kompanije „International CG'“ i Kompanije „General export“. Program restrukturiranja je u sebi sadržao socijalni program kojim je utvrđena visina potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih na ime ovde sporne novčane naknade iz sredstava ostvarenih od prodaje imovine subjekta privatizacije. Kako je utvrđen tzv. „dan ispunjenja“, odnosno dospelost koja je nastupila za imovinske celine „Blok XX“ i „Kopaonik“ i da sredstva ostvarena njihovom prodajom nisu prihod budžeta Republike Srbije zbog čega nije ni potrebna saglasnost Ministarstva finansija RS za isplatu navedenih naknada, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu Agenciju na njihovu isplatu. Takođe, činjenica da su tužiocima priznata potraživanja po traženom osnovu u postupku stečaja ne utiče na preuranjenost njihove tužbe u ovoj parnici u situaciji kada su tužioci tvrdili da do isplate navedenih iznosa nije došlo u postupku stečaja, odnosno da su njihova potraživanja ostala neizmirena, a tužena na kojoj je teret dokazivanja nije dokazala suprotno da su eventualno namireni u celosti ili u određenom procentu prilikom glavne deobe stečajne mase.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud smatra da se izjavljenom revizjom ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković