.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3328/2022
02.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca – protivtuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Đurić advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“ Beograd, čiji je punomoćnik Novica Jovanović advokat iz ..., radi isplate po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2590/20 od 04.03.2022. godine, u sednici održanoj 02.10.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2590/20 od 04.03.2022. godine u delu kojim je prema ovom tužiocu usvojen protivtužbeni zahtev.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2590/20 od 04.03.2022. godine u delu kojim je odbijen njegov tužbeni zahtev.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2590/20 od 04.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2267/13 od 10.06.2020. godine kojom je stavom prvim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati zarade za period od septembra 2008. zaključno sa junom 2012. godine u pojedinačnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, bliže navedeno u ovom stavu izreke, stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj isplati zarade za period od septembra 2008. godine zaključno sa junom 2012. godine u pojedinačnime mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do konačne isplate, bliže navedeno u ovom stavu, stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tuženog da na iznos utuženih zarada tužiocima obračuna i uplati doprinose nadležnim fondovima za penzijsko, ivnalidsko i zdravstveno osiguranje, stavom četvrtim izreke usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da tužioci nisu u radnom odnosu sa tuženim od 01.09.2008. godine i stavom četvrtim izreke obavezani tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 387.750,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je odlučeno o njegovom tužbenom zahtevu i o protivtužbenom zahtevu u odnosu na njega tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog posutpka i pogrešne primene materijalnog.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca izjavljena protiv odluke o usvajanju protivtužbenog zahteva dozvoljena u smislu člana 441. ZPP, ali da nije dozvoljena u delu kojim se pobija odluka o odbijanju tužbenog zahteva u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U ovom delu postupka nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ukazuje na eventualno učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, posebno onih koji se tiču ocene postojanja pravnog interesa tuženog za podnošenje protivtužbe nisu razlozi iz kojih se shodno odredbi člana 407. stav 1. ZPP može izjaviti revizija zbog čega nisu bili predmet ocene revizijskog suda.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su do avgusta 2008. godine radili kod tuženog i to tužilac AA kao ... tuženog, a tužilja BB kao ... . Odlukom Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ od 22.05.2008. godine tužilac AA je isključen iz članstva tuženog na osnovu koje odluke je konačnim rešenjem Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 29.05.2012. godine utvrđen prestanak svojstva osiguranika tužioca kod poslodavca sa 31.07.2008. godine i tužilac odjavljeni kao osiguranik kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na okolnost da je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme tužilac nije pružio dokaz zbog čega su nižestepeni sudovi zaključili da posle 01.09.2008. godine tužilac AA nije zasnovao radni odnos kod tuženog i zbog čega su usvojili protivtužbeni zahtev.
Po oceni Vrhovnog suda pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac AA od 01.09.2008. godine nije u radnom odnosu kod tuženog i stoga je pravilno usvojen protivtužbeni zahtev.
Prema odredbi člana 14. Statuta Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“, čiji deo je i tuženi, članstvo u sindikatu prestaje, između ostalog i isključenjem (stav 1. tačka 4) i da prestankom članstva prestaju sva prava i zahtevi u odnosi na sindikat i imovinu sindikata (stav 2.), dok prema odredbi člana 19. stav 1. član/ica protiv koga/je se vodi postupak za isključenje ne može obavljati nikakve funkcije u sindikatu dok postupak traje. Kako je tužilac AA konačnim rešenjem tuženog od 20.05.2008. godine isključen iz članstva na osnovu kog rešenja je konačnim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđeno da mu je sa 31.07.2008. godine prestalo svojstvo osiguranika to su pravilno utvrdili nižestepeni sudovi da tužilac AA nije bio u radnom odnosu kod tuženom posle 01.09.2008. godine zbog čega su neosnovani revizijski navodi da je revident bio i posle tog datuma u radnom odnosu kod tuženog. Posebno što revident nije dokazao da je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme.
Delom revizijskih navoda osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što shodno članu 407. ZPP nije revizijski razlog iz koga se može pobijati pravnosnažana drugostepena presuda u konkretnom slučaju.
Sa svega iznetog Vrhovni sud je u ovom delu reviziju tužioca AA odbio kao neosnovanu i potvrdio odluku kojom je usvojen protivtužbeni zahtev te odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije izjavljenoj protiv odluke o odbijanju tužbenog zahteva, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena shodno članu 403. stav 3. ZPP, a u vezi člana 410. stav 1. tačka 5. ZPP.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici radi isplate zarade (novčano potraživanje) podneta je 06.05.2009. godine a vrednost predmeta spora opredeljena je novčanim iznosom od 2.254.000,00 dinara.
Kako je predmet parnice novčano potraživanje i kako vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra, to je revizija nedozvoljena u delu kojim se pobija odluka o odbijanju tužbenog zahteva zbog čega je na osnovu člana 413. a u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
