Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Radovana Radovanovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Radovanovića – advokata Dušana Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1156/24 od 03.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Radovanovića – advokata Dušana Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1156/24 od 03.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine okrivljeni Radovan Radovanović, pored okrivljenog AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je na osnovu člana 67. stav 1. KZ opozvana uslovna osuda izrečena presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 1431/22 od 11.10.2022. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora od 3 meseca, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 3 meseca. Prema okrivljenom Radovanu Radovanoviću izrečene su mere bezbednosti oduzimanje predmeta i obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude u odnosu na ovog okrivljenog.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1156/24 od 03.12.2024. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine preinačena samo u odnosu na okrivljenog AA u pogledu odluke o kazni, dok su žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih AA i Radovana Radovanovića odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Radovana Radovanovića – advokat Dušan Marković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini presudu Višeg suda u Beogradu 15.K.br. 631/23 od 18.07.2024. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Navedenu povredu obrazlaže navodima da je prvostepeni sud izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi okrivljenom Radovanu Radovanoviću, koji je shodno izreci presude uračunljiv, a da je komisijskim sudsko-psihijatrijskim veštačenjem okrivljenog Radovana Radovanovića od 03.07.2024. godine utvrđeno da je sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela kao i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled dijagnostifikovane duševne bolesti u vreme izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret. Po stavu odbrane, imajući u vidu da se mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi izriče isključivo neuračunljivim licima i licima sa bitno smanjenom uračunljivošću pod uslovima propisanim zakonom, došlo je do povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti u suštini ukazuje da je sud pogrešno izrekao meru bezbednosti i time učinio povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, prevashodno odbrane prvookrivljenog AA, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama vezanim za postojanje saizvršilaštva. Na povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac okrivljenog ukazuje i navodima kojima osporava način na koji je opojna droga bila spakovana i u vezi sa tim iznosi sopstvenu ocenu dokaza - izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt 100-1313/2023, iskaz policijskog službenika BB i nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku od 18.08.2023. godine.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Radovanovića – advokata Dušana Markovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković