Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-310 Prž.br.9603/25 od 08.07.2025. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenih, presuda Prekršajnog suda u Subotici Pr br.4-7877/23 od 11.04.2025. godine, preinačena je tako što su okrivljeni AA i okrivljeno pravno lice „BB“ DOO Beograd na osnovu člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima oslobođeni odgovornosti da su izvršili, i to okrivljeni AA tri prekršaja iz člana 326. stav 1. tačka 60. u vezi člana 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a okrivljeno pravno lice tri prekršaja iz člana 326. stav 1. tačka 60. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer nije dokazano da su učinili prekršaje zbog kojih je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Istom presudom određeno je da troškove prekršajnog postupka snosi Prekršajni sud u Subotici, koji je vodio postupak.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA i okrivljenog pravnog lica „BB“ DOO Beograd – advokat Branislav Rankov, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba iz člana 264. stav 1. tačka 3) u vezi člana 263. tačka 1. Zakona o prekršajima i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 263. tačka 3) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao da je zahtev nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da je u prekršajnom postupku samo Republički (sada Vrhovni) javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a takvo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima, pa ni okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da nema shodne primene Zakonika o krivičnom postupku o tome ko je ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka u prekršajnom postupku, već da je na to ovlašćen isključivo Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima, te imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo branilac okrivljenih koji po zakonu na to nije ovlašćen, to je Vrhovni sud našao da predmetni zahtev nije dozvoljen, je je podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                               Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković