Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spise predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud prilikom donošenja pobijanih rešenja o troškovima postupka, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer nije priznao troškove na ime sastava pisane završne reči i da je pogrešan stav suda da mu na ime pisane odbrane ne pripada naknada, jer se sastav pisane odbrane ne može smatrati posebnom procesnom radnjom, obzirom da je ona sastavni deo završne reči. Po stavu odbrane, takvo shvatanje suda je apsolutno pogrešno, nepravilno, nezakonito i nepravično iz razloga što se sastav pismene odbrane završne reči uvek piše pre i van glavnog pretresa na kome se daje završna reč, te da su u pitanju dve procesne radnje, a ne jedna.

Po stavu Vrhovnog suda neosnovani su navodi branioca okrivljenog imajući u vidu da se po nalaženju ovog suda pisna završna reč ne može smatrati zasebnom procesnom radnjom branioca, s obzirom da se završna reč usmeno izlaže na glavnom pretresu, a kako je to predviđeno odredbama člana 412. i 413. ZKP, jer je postupak usmen, a pisana završna reč stranaka priložena spisima ne predstavlja zamenu usmene reči.

Sa svega iznetog, Vrhovni sud nalazi da nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva osporava visinu dosuđene naknade na ime zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka nalazeći da okrivljenom pripada naknada u iznosu od 16.085,00 dinara, a ne iznos od 8.437,50 dinara koliko je dosuđeno okrivljenom, na koji način se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, iz kojih razloga se Vrhovni sud nije upustio u ocenu iznetih navoda.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Milana Petkovića odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković