Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 – 182/24 od 09.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Šidu K -105/2022 od 13.03.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog, advokat Milan Andonović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da presudu drugostepenog suda ukine i spise vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, s obzirom da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi pogrešno primenjen zakon. Naime, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede zakona, branilac navodi da je sud zanemario činjenicu da je za postojanje krivičnog dela iz člana 353a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika neophodno da su radnje iskopavanja vršene na nekom od arheoloških nalazišta ili korišćenjem posebnog uređaja za otkrivanje i pronalaženje arheoloških predmeta, pri čemu predmetni metal detektor marke „Deus“, kojim uređajem je okrivljeni započeo arheološko iskopavanje, je zapravo neispravan, a da sud nije utvrdio kada se isti pokvario i da li je okrivljeni na predmetnu njivu došao sa ispravnim metal detektorom, niti je u pogledu te činjenice izveo dokaze, a pored toga, mesto izvršenja ovog krivičnog dela je katastarska parcela u potezu „Orašje“ KO Šid, koje nije određeno kao arheološko nalazište.

Iznetim navodima branilac na osnovu sopstvenog utvrđenja da je predmetni metal detektor bio neispravan i da mesto izvršenja krivičnog dela nije arheološko nalazište izvlači zaključak o nepostojanju krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, te suštinski ukazuje da je u pobijanim presudama činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno odnosno da je učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković