Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6283/23 od 21.12.2023. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom, petom i šestom izreke presude. U stavu drugom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke presude tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.10.2023. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka i obavezani su tužioci da solidarno naknade troškove postupka tuženoj u iznosu od 22.500,00 dinara. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan. Obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je odlučio da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kppd 126/22 od 12.07.2022. godine, a na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP, određen je pritvor tužiocima, koji se računao od 11.07.2022. godine od 02,10 časova kada su lišeni slobode, najduže 30 dana, zbog sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ. U razlozima za pritvor navedeno je da postoji objektivna opasnost da osumnjičeni ukoliko ostanu na slobodi mogu ilegalnim odlaskom da napuste Republiku Srbiju i postanu nedostupni pravosudnim organima, jer su osumnjičeni državljani IR Pakistan, ne poseduju nijedan orginalni indetifikacioni dokument, da su ilegalnim prelaskom granice došli u Republiku Srbiju, kratko vreme su boravili u prihvatnim centrima u Preševu i Kikindi u vezi čega su im izdate izbegličke legitimacije, i da su po sopstvenom kazivanju imali nameru da napuste Republiku Srbiju. Rešenjem Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt 2082/22 od 08.08.2022. godine odbačena je krivična prijava protiv ovde tužilaca zbog nepostojanja osnova sumnje da su izvršili navedeno krivično delo, niti bilo koje dugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, te im je ukinut pritvor rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kpp 123/22 od 08.08.2022. godine, tako da su tužioci bili u pritvoru 28 dana. Tužioci nisu evidentirani u kaznenoj evidenciji MUP RS. Svi tužioci su mlađi od 30 godina, oženjeni, imaju decu, bez vrednije su pokretne i nepokretne imovine i izdržavaju se od povremenih poslova.

Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica zaključio da ne proizilazi da su tužioci svojim nedozvoljenim postupcima skrivili lišenje slobode, usmerenim na izbegavanje postupka, odnosno radnjama kojima se otežava sprovođenje postupka. toga nema okolnosti u smislu stava 2 člana 584. Zakonika o krivičnom postupku koje bi isključivale pravo na naknadu štete tužiocima, te je na osnovu odredaba člana 584. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 583. Zakonika o krivičnom postupku obavezao tuženu da tužiocima naknadi štetu nastalu neosnovanim lišenjem slobode, čiju pravičnu novčanu naknadu je odmerio na osnovu procene duševnih bolova koje bi u sličnoj situaciji trpeo svaki čovek, vodeći računa o starosnoj dobi tužilaca, da su bili u posebnom položaju s obzirom da im je kao stranim državljanima pritvor dodatno teško pao, jer nisu mogli da kontaktiraju sa članovima porodice u državi porekla, a prilikom zadržavanja u policiji nisu imali prevodioca, težini krivičnog dela koje im je stavljeno na teret da su ga izvršili, primenom odredaba člana 200. ZOO i člana 232 ZPP, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja primenom odredbe člana 189. i 277. ZOO.

Drugostepeni sud nalazi da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, te je primenom člana 394. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, preinačio odluku u delu u kom je prvostepeni sud obavezao tuženu na naknadu nematerijalne štete u iznosima od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tako što je odbio tužbene zahteve tužilaca. Iz utvrđenih činjenica drugostepeni sud je zaključio da su tužioci upravo svojim ponašanjem skrivili meru određivanja pritvora, s obzirom da se radi o stranim državljanima koji prilikom lišenja slobode nisu imali važeća dokumenta, te se nije mogao imati uvid u činjenicu o njihovim ličnim svojstvima i prilikama, kao i njihovoj ranijoj osuđivanosti, zbog čega su zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo tužioci morali biti zadražani, te da nije izveden dokaz saslušanjem tužilaca kao parničnih stranaka, jer su oni u međuvremenu nelegalno i napustili Republiku Srbiju.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da je pogrešan zaključak drugostepenog suda o sticanju nedozvoljenih postupaka tužilaca kojim su skrivili lišenje slobode, odnosno određivanje pritvora, kao osnova za isključenje prava na naknadu štete po odredbi člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. Pod nedozvoljenim postupcima ne podrazumeva se osnov za određivanje pritvora, što je u konkretnom slučaju ispunjeno. Pod nedozvoljenim postupcima kojima je lice samo prouzrokovalo lišenje slobode podrazumevaju se situacije kada je lice namerno preduzimalo zabranjene, nedozvoljene radnje radi izbegavanja prisustva pri vođenju postupka, odnosno radnje kojima se otežava sprovođenje postupka za koji je to lice znalo, ili utvrđivanje pravog stanja, što u konkretnom slučaju nije utvrđeno. Iz utvrđenih činjenica ne proizilazi zaključak da su tužioci svojim nedozvoljenim postupcima skrivili lišenje slobode. Protivno zaključku drugostepenog suda, tužioci su imali izdate izbegličke legitimacije i nisu evidentirani u kaznenoj evidenciji MUP RS. Okolnost da u kasnijem sledu događaja, u parničnom postupku tužioci nisu mogli biti saslušani jer su ilegalno napustili Republiku Srbiju, nakon puštanja iz pritvora, ne dokazuje da su sami skrivili određivanje pritvora takvim nedozvoljenim postupcima.

Članom 18. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da lice koje je neosnovano lišeno slobode ima pravo na naknadu štete od države i druga prava utvrđena zakonom. Članom 584. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom, dok je stavom 2. propisano da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Članom 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da će sud za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu, a stavom 2. da će sud, prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i visini njene naknade voditi računa o značaju povređenog dobra, i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Pravilnom primenom navedenog materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje proizilazi da je revizija osnovana, te je revizijski sud preinačio drugostepnu presudu i potvrdio prvostepenu, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o troškovima postupka je doneta po odredbi člana 165. stav 2. ZPP tako što je preinačena odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka i tužena obavezana da tužiocima naknadi troškove postupka. Primenom člana 154. istog ZPP, te primenom Tarifnog broja 17. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, broj 43/2023), obavezana je tužena da naknadi tužiocima troškove za sastav revizije prema vrednosti pobijanog dela, od 54.000,00 dinara za sastav revizije ( 27.000,00 dinara +50% uvećanja) na ime zastupanja više stranaka. Naknada troškova na ime sudskih taksi nije dosuđena tužiocima, jer zahtev za naknadu troška za takse nije opredeljen u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković