.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17325/2023
18.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade za oduzeto zemljište, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 50/23 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 50/23 od 06.04.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 50/23 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 347/2022 od 30.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužicu isplati na ime njegovog dela naknade za oduzete nepokretnosti i to: k.p. br. .., voćnjak 5. klase, površine 515 m2, k.p. br. .., njiva 5. klase površine 6423 m2 i k.p. br. .. voćnjak 4. klase površine 753 m2 i udela u naknadi za oduzete voćnjake na tim parcelama, ukupan iznos od 332.436,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2002. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 9.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 50/23 od 06.04.2023. godine, odbijana je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz razloga propisanih članom 407. stav 1. tačka 4. ZPP, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati naknadu za predmetne nepokretnosti i zasade voća, zbog nedostatka pasivne legitimacije. Naime, predmetne nepokretnosti eksproprisane su pravnom prethodniku tužioca rešenjem SO Kuršumlija od 26.04.1990. godine, radi izgradnje akumulacije „Selova“, u korist i za potrebe Društvenog preduzeća za vodosnabdevanje područja Toplice i Niša „Selova“ iz Kuršumlije, čiji je osnivač Opština Kuršumlija, a koje je rešenjem Opštinskog suda u Kuršumliji R 152/92 od 26.03.2022. godine obavezano da zakonskim naslednicima pravnog prethodnika tužioca, među kojima je i tužilac na ime pravične naknade isplati ukupan iznos od 1.491.701,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2002. godine do isplate. Tužbeni zahtev tužioca odbijen je kao neosnovan, zbog nedostatka pasivne legitimacije na strane tužene, s obzirom da je korisnik eksproprijacije – Društveno preduzeće za vodosnabdevanje područja Toplice i Niša „Selova“ iz Kuršumlije aktivno privredno društvo i da je njegov osnivač Opština Kuršumlija. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, to po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.07.2022. godine, a vrednost predmsta spora je 332.436,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je protiv odluke drugostepenog suda u ovoj vrsti spora revizija nedozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
