Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 7/25 od 06.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P2 197/23 od 01.10.2024. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ista je presuda ukinuta u usvajajućem delu stava trećeg izreke i u stavu sedmom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Boru P2 7/21 od 24.02.2021. godine, sporazumno je razveden brak između parničnih stranaka i određeno da parnične stranke zajednički sporazumom vrše sva prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava u odnosu na maloletnu VV. Tužena-protivtužilja se sa maloletnim detetom preselila iz ... u ... zbog posla i sa maloletnim detetom živi u iznajmljenom stanu u ... . Angažuje ženu koja joj pomaže u čuvanju maloletnog deteta. Maloletna VV je nakon razvoda parničnih stranaka živela u domaćinstvu sa majkom. Sada ima sedam godina i pohađa prvi razred osnovne škole u ... od 25.10.2023. godine. Do sada je pohađala osnovnu školu u ... . Potrebe maloletne VV sud je utvrdio na iznos od 40.000,00 dinara imajući u vidu potrebe za ishranom, odećom, obućom, sredstvima za higijenu, za knjigama, školskim priborom, za ekskurziju i vanškolske aktivnosti. Tužena-protivtužilja je zaposlena kod poslodavca „GG“ u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 115.000,00 dinara. Plaća zakupninu za stan u kome živi sa maloletnim detetom. Poseduje kuću u selu ... . Nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Tužilac-protivtuženi je zaposlen kod poslodavca „DD“ i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 150.000,00 do 180.000,00 dinara u zavisnosti od smenskog rada. Ima obavezu izdržavanja maloletnog deteta iz drugog braka starosti 11 meseci. Živi u porodičnom domaćinstvu u kući svojih roditelja i nema troškove stanovanja. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Boru tužilac-protivtuženi poseduje sve uslove za preuzimanje brige o maloletnoj VV. U njegovom domaćinstvu ima stabilne uslove odrastanja i mnogo je lakše organizovati njen život u ... u pogledu školskih obaveza, treninga i druženja sa vršnjacima. Otac je emocionalno zrela osoba, adekvatno prepoznaje potrebe deteta i spreman je da se maksimalno angažuje za dobrobit deteta i da sa majkom deteta BB razvija harmonične odnose i saradnju. Ponašanje oca prema detetu bilo je u interesu deteta. Međutim, Centar za socijalni rad nije mogao da se izjasni koji je najbolji interes deteta tj. kome da se poveri u pogledu vršenja roditeljskog prava već je tu procenu ostavio sudu. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Majdanpeku od 31.01.2024. godine i 23.04.2024. godine utvrđeno je da je odnos majke i deteta veoma otvoren, da dete rado razgovara sa majkom i odgovara na pitanja. Majka je posvećena ispunjavanju njegovih potreba. Različiti vaspitni stilovi oca i majke su mogući odgovori zašto se kod maloletne VV ispoljava distanca u odnosu na oca. U više navrata dete je navelo da bi želela da živi sa majkom, a na pitanje da li je to rekla ocu odgovorila je potvrdno. Dete voli da ode kod oca i da se igra sa sestrom ali joj smeta što otac neće da se igra sa njom. Zaključak je organa starateljstva iz Majdanpeka da se majka adekvatno stara o detetu, prepoznaje i adekvatno zadovoljava potrebe deteta a motivisana je da i dalje to čini. Odlaskom tužene-protivtužilje sa maloletnom VV u ... došlo je do preorganizacije porodičnog života pa se model zajedničkog obavljanja roditeljstva ne može sprovoditi u punom kapacitetu.

Ocenom izvedenih dokaza sud je zauzeo stanovište da je celishodno da majka samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, da poseduje roditeljske kapacitete i da može adekvatno da zadovolji potrebe deteta. Iako su oba roditelja kompetentna i poseduju adekvatne roditeljske kapacitete, da na adekvatan način zadovoljavaju potrebe maloletne VV pri čemu su oba visoko motivisana da se samostalno brinu o maloletnoj VV, sud nalazi da shodnom primenom odredbe čl. 61, 266. i 272. Porodičnog zakona vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV treba poveriti tuženoj-protivtužilji majci. Shodno tome uredio je način održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa svojim ocem tužiocem-protivtuženim. Pri tome sud je našao da je interes maloletnog deteta da bude povereno majci u pogledu vršenja roditeljskog prava pri tome obavezao je i tužioca-protivtuženog na plaćanje određenog iznosa za izdržavanje maloletne VV.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu odluke kome da se maloletna VV poveri na vršenje roditeljskog prava i u pogledu načina održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa njenim ocem ovde tužiocem-protivtuženim. Zaključio je da je prvostepeni sud pravilno ocenio izvedene dokaze i zaključio da shodno odredbi člana 266. stav 1. Porodičnog zakona je u najboljem interesu maloletne VV da bude poverena majci na vršenje roditeljskog prava, pri tome sud je cenio izveštaj oba centra za socijalni rad.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na odbijanje tužbenog zahteva tužioca da se maloletna VV u pogledu vršenja roditeljskog prava poveri tužiocu-protivtuženom usvojio protivtužbeni zahtev maloletnu VV poverio majci BB i uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa svojim ocem.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o poveravanju maloletne VV majci BB i uredili način održavanja ličnih odnosa oca i maloletne VV.

Prema članu 266. stav 1. Porodičnog zakona sud je uvek dužan da se rukovodi u najboljem interesu deteta u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava. U konkretnom slučaju evidentno je da oba roditelja ispunjavaju uslove u pogledu vršenja roditeljskog prava, da su oba roditelja motivisana da vrše samostalno roditeljsko pravo nad maloletnom VV. Centar za socijalni rad u Boru se nije izjasnio kome treba poveriti vršenje roditeljskog prava prepuštajući tu odluku sudu. Međutim, imajući u vidu da su nižestepeni sudovi ocenili i izveštaj Centra za socijalni rad u Majdanpeku, pri čemu su imali u vidu i mišljenje Centra za socijalni rad u Boru, pravilno su zaključili da maloletnu VV treba u pogledu vršenja roditeljskog prava poveriti majci BB. Maloletna VV se dobro adaptirala u novoj školi i u novom mestu življenja u ..., ima dobre uslove za život, vezana je za majku, a osim toga radi se o detetu koje ima sedam godina, i po prirodi stvari još uvek je vezana za majku u nekom većem intenzitetu kod normalnih roditeljskih uslova u pogledu kapaciteta roditelja za vršenje roditeljskog prava, pa su pravilno nižestepeni sudovi odlučili kada su maloletnu VV poverili u pogledu vršenja roditeljskog prava majci BB. Pravilno su nižestepeni sudovi uredili način održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa ocem. Termini koji su dati su adekvatni, s obzirom da maloletna VV ide u školu ti termini se mogu ispoštovati a u kasnijem uzrastu, ukoliko se ukazuje potreba načinu održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa svojim ocem ovde tužiocem-protivtuženim mogu biti i izmenjeni.

Zbog svega iznetog ne mogu se prihvatiti navodi iz revizije tužioca- protivtuženog niti isti dovode u sumnju pravilnost nižestepenih odluka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković