Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.965/24 od 08.04.2025. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Miloša Miljkovića, advokata Ivana Bajazita, pa je preinačena presuda Višeg suda u Smederevu K.br.70/22 od 11.03.2024. godine tako što su okrivljeni Marko Nikolić i Miloš Miljković oglašeni krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a okrivljeni Dalibor Jovanović krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, pa ih je sud osudio na kazne zatvora u trajanju od po tri godine, u koju kaznu je okrivljenom Milošu Miljkoviću uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.08.2019. godine do 03.09.2019. godine, okrivljenom Daliboru Jovanoviću vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana u periodu od 26.05.2019.godine do 25.10.2021. godine i okrivljenom Marku Nikoliću vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2019.godine i na meri zabrane napuštanja stana u periodu od 10.01.2020.godine do 19.01.2022. godine, dok je u ostalom delu presuda ostala neizmenjena, a žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, žalba branioca okrivljenog Dalibora Jovanovića, advokata Miloša Sutka, žalba branioca okrivljenog Marka Nikolića, advokata Gorana Stanišića i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Miloša Miljkovića, advokata Ivana Bajazita, su odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Miloša Miljkovića – advokat Mile Čogurić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

-branilac okrivljenog Miloša Miljkovića, advokat Milenko Todorović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10), 451. i 453. ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog Miloša Miljkovića-advokati Mile Čogurić i Milenko Todorović u svojim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim presudama prekoračena optužba iz razloga što je sud samoinicijativno izvršio preciziranje optužnog akta i tako povredio odredbe člana 420. stav 1. ZKP. Ovo iz razloga što je sud u izreku presude uneo reči „u velikoj količini“ i zato što je okrivljenog Miloša Miljkovića, umesto za radnju prodaje osudio za radnju posredovanja u prodaji opojne droge, pa je na taj način u izreku presude uneo bitne elemente krivičnog dela, čime je povređen objektivni identitet optužnice. Po oceni branilaca, preinačenje se ne može pravdati tezom da su radnja za koju je okrivljeni oglašen krivim i radnja za koju je optužen, alternativno propisane radnje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, te su istakli da tužilac tokom postupka nije izmenio optužnicu niti je u žalbi predložio bilo kakvu izmenu pravne ocene krivičnog dela. Branioci još smatraju da okrivljenom nije data prilika da se izjasni o izmenjenoj kvalifikaciji krivičnog dela, te da za radnju posredovanja u prodaji ni u jednoj fazi postupka nije izneo odbranu, jer mu ta radnja nije ni stavljena na teret, a ukoliko je sud zaključio da je okrivljeni Miljković posredovao u prometu droge, morao je u presudi navesti između kojih lica je posredovanje izvršeno, odnosno ko je bio kupac, a ko prodavac.

Iznete navode zahteva branilaca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kto. br. 52/19 od 03.07.2020. godine okrivljenima Daliboru Jovanoviću, Marku Nikoliću i Milošu Miljkoviću je stavljeno na teret da su: u toku maja meseca 2019. godine pa do 26.05.2019. godine, u Loznici, Smederevu i Šapcu, okrivljeni Dalibor Jovanović neovlašćeno kupio, držao i prenosio radi prodaje, okrivljeni Marko Nikolić neovlašćeno posredovao, a okrivljeni Miloš Miljković neovlašćeno nabavio i prodao opojnu drogu „cannabis“ koja u sebi sadrži psihoaktivnu supstancu THC u procentu većem od 0,3% i koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“ broj 31/2018 od 27.04.2018. godine), a pritom su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, pri čemu su bili svesni da preduzete radnje predstavljaju krivično delo, pa su izvršenje istog hteli, čime su izvršili svaki ponaosob krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Izrekom presude Višeg suda u Smederevu K.br.70/22 od 11.03.2024. godine okrivljeni Dalibor Jovanović, Marko Nikolić i Miloš Miljković su oglašeni krivim da su maja meseca 2019. godine pa sve do 26.05.2019. godine, u Loznici, Smederevu i Šapcu, okrivljeni Dalibor Jovanović neovlašćeno kupio, držao i prenosio, okrivljeni Marko Nikolić neovlašćeno posredovao a okrivljeni Miloš Miljković neovlašćeno nabavio i prodao opojnu drogu „cannabis“, koja u sebi sadrži psihoaktivne supstance THC u procentu većem od 0,3% i koja se nalazi na spisu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“ broj 31/2018 od 27.08.2014. godine) a pri tom su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, pri čemu su bili svesni da preduzete radnje predstavljaju krivično delo, pa su izvršenje istog hteli, čime je okrivljeni Dalibor Jovanović izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ a okrivljeni Marko Nikolić i Miloš Miljković krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Izrekom presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.965/24 od 08.04.2025. godine okrivljeni su oglašeni krivim da su maja meseca 2019. godine pa sve do 26.05.2019. godine, u Loznici, Smederevu i Šapcu, okrivljeni Dalibor Jovanović neovlašćeno držao u većoj količini opojnu drogu „cannabis“, a okrivljeni Marko Nikolić i okrivljeni Miloš Miljković neovlašćeno posredovali u kupovini i prodaji opojne drogu „cannabis“, a pri tom su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, pri čemu su bili svesni da preduzete radnje predstavljaju krivično delo, pa su izvršenje istog hteli, čime je okrivljeni Dalibor Jovanović izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ a okrivljeni Marko Nikolić i Miloš Miljković krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Odredbom člana 246. stav 1. KZ je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, proda ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina.

Iz odredbe člana 420.ZKP proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci drugostepene presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog Miloša Miljkovića (subjektivni identitet) i dela koja su predmet optužbe - krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnog dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnici.

Izmenom radnje izvršenja u izreci drugostepene presude, tako što je okrivljeni Miloš Miljković oglašen krivim da je „neovlašćeno posredovao u kupovini i prodaji opojne droge“ umesto da je „neovlašćeno nabavio i prodao“ opojnu drogu, koje radnje su mu stavljene na teret optužnim aktom, ne predstavlja prekoračenje optužbe. Naime, krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ je delo kojim je predviđeno više alternativno propisanih radnji izvršenja, a drugostepeni sud je uz neizmenjen činjenični opis, ocenio da je okrivljeni Miloš Miljković izvršio jednu od alternativnih radnji navedenog krivičnog dela, oglašavajući ga krivim da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, iz čega proizilazi da nije povećana kriminalna količina radnje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, niti je okrivljeni zbog navedene izmene stavljen u nepovoljniji položaj.

Branilac okrivljenog Miloša Miljkovića, advokat Milenko Todorović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, smatrajući da je u odnosu na okrivljenog učinjena povreda odredbe člana 453. ZKP, odnosno zabrana preinačenja na štetu okrivljenog. Navedeno branilac obrazlaže time da je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a drugostepeni sud je radnju okrivljenog izmenio na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, oglasivši ga krivim za radnju za koju nije optužen, uz prethodno utvrđenje da radnja za koju je bio optužen i prvostepenom presudom oglašen krivim, nije dokazana.

Odredbom člana 453. ZKP je propisano da ako je žalba izjavljena samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po oceni Vrhovnog suda, zahtev branioca okrivljenog Miloša Miljkovića, advokata Milenka Todorovića u ovom delu je neosnovan s obzirom da presudom drugostepenog suda nije izmenjena prvostepena presuda na njegovu štetu, jer okrivljeni Miloš Miljković nije oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela za koje je predviđena teža krivična sankcija, već za istovetno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, niti mu je izrečena strožija kazna, jer je u pogledu krivične sankcije prvostepena presuda ostala neizmenjena, odnosno okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine.

Branilac okrivljenog Miloša Miljkovića, advokat Milenko Todorović u preostalom delu svog zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 451. ZKP, smatrajući da drugostepeni sud nije mogao po službenoj dužnosti da preinači prvostepenu presudu, kao i na povredu zakona iz člana 433. stav 2. ZKP, jer se žalba branioca može izjaviti samo u korist optuženog, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković