Istom presudom na osnovu člana 63. stav 1. u vezi člana 62. stav 1. KZ u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora osuđenom je uračunato vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Kruševcu K.br.327/19 od 20.11.2019. godine u periodu od 13.02.2020. godine do 13.08.2020. godine, po presudi Osnovnog suda u Novom Sadu K.br. 121/2022 od 18.02.2022. godine, vreme provedeno u pritvoru počev od 06.01.2022. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 19.12.2019. godine, od 9,30 sati, kao dana i časa lišenja slobode, pa do 13.02.2020. godine, po presudi Osnovnog suda u Kruševcu K. br. 301/20 od 25.01.2021. godine, koju kaznu trenutno izdržava u KPZ u Nišu, počev od 06.01.2025. godine, pa nadalje. Odbijen je kao neosnovan deo zahteva osuđenog Andrije Broza (ranije Simić), za izricanje jedinstvene kazne i u odnosu na kaznu sadržanu u presudi Višeg suda u Kruševcu Kv.br.9/18 od 28.03.2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 163/25 od 18.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba osuđenog Andrije Broza i potvrđena presuda Višeg suda u Kruševcu Kv.br.358/24 od 03.02.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo okrivljeni Andrija Broz, zbog povrede zakona iz člana 552. stav 1. ZKP i člana 62. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni Andrija Broz zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično (svojeručno napisao i potpisao), a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni sud našao da je njegov zahtev, u smislu navedene zakonske odredbe, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 3. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković