Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu KŽ1 10/25 od 04.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 12/25 od 23.05.2025. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Željko Pupavac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju navedene povrede zakona branilac suštinski osporava činjenična utvrđenja i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo sa razloga što navodi da se presude zasnivaju na posrednim dokazima koji ni pojedinačno, ni u sistemskoj povezanosti ne ukazuju da je okrivljena izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret. Dokazi na osnovu kojih je doneta presuda nisu ubedljivi i nedostaje joj osnovni element osuđujuće presude, nesumnjiv i neposredan dokaz u prilog optužbe koji će, van svake sumnje iz uzročno-posledičnih veza sleda događaja utvrditi odgovornost okrivljene. Branilac ističe da u konkretnom slučaju nije vršen uviđaj, a veštak saobraćajne struke je naveo da tehničkim putem nije moguće utvrditi propuste okrivljene i oštećene. Naime, oštećena je nesumnjivo bila pod uticajem alkohola i insistirala je da se policija ne poziva, ni jedan svedok nije neposrednim opažanjem video kritičnu situaciju, a na biciklu oštećene nema tragova da je došlo do sudara dva vozila. Dalje, iz veštačenja stručnjaka sudske medicine proizilazi da je oštećena kritičnom prilikom povređena ali veštačenjem nije utvrđeno, niti je moglo biti utvrđeno da je povreda nastupila usled radnje okrivljene. Pored navedenog, zahtevom se ističe i da su iz presude izostali dokazi kojima bi se potvrdilo da je zaista došlo do sudara, kao i da oštećenja na biciklu oštećene, suprotno od onoga što navodi sud u osporenoj presudi, ni na koji način ne ukazuju da je pad sa bicikla bio uslovljen udarcem vozila okrivljene.

Kako, dakle, branilac okrivljene u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Željka Pupavca odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković