.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 544/2025
25.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca “Putnik Express“ d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislava Kitanović Bašić, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. Republika Srbija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, 2. AA iz ..., čiji je punomoćnik Vera Milenković, advokat iz ..., 3. BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Milan Stojanović, advokat iz ... i 4. Grada Jagodine, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Jagodine, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4655/24 od 16.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 25.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4655/24 od 16.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4655/24 od 16.04.2025. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 39/24 od 11.07.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti za period od 01.06.2011. godine do 31.05.2013. godine iznos od 5.827.328,91 dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o zateznoj kamati od 20.05.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.750,00 dinara, drugotuženom u iznosu od 186.750,00 dinara i trećetuženom u iznosu od 385.650,00 dinara, dok je u odnosu na četvrtotuženog odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima drugostepenog suda, potraživanje tužioca nije zastarelo, ali tužilac nije dokazao visinu štete koju potražuje, a koja je proistekla kao posledica izvršenja krivičnog dela u vidu izgubljene dobiti, zbog čega je tužbeni zahtev pravilno odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Revizijski navodi tužioca ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već njegovo tumačenje primene relevatnih normi povodom zahteva o kojem je odlučeno. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Revident u prilog svojim navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse, ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, što bi bilo od značaja za ujednačavanje sudske prakse.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 20.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 5.827.328,91 dinar, što je na dan preinačenja tužbe 22.02.2023. godine protivvrednost od 49.669,70 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Kako navedena vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta to revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija tužioca je odbačena, kao nedozvoljena, u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
