Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 101/25 od 02.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Leskovcu i žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 54/25 od 11.03.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ninoslava Vasić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navodima zahteva branilac osporava ocenu izvedenih dokaza, iznoseći sopstveno stanovište da u konretnom slučaju ne postoji krivično delo iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, jer okrivljeni nije neovlašćeno držao opojnu drogu, već je istu držao isključivo radi lečenja, a što je sud propustio da utvrdi u dokaznom postupku, iako to proizilazi iz priložene medicinske dokumentacije.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, iako se formalno poziva na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno - iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ne navodi razloge koji se odnose na pitanje da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim presudama, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, koja, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda, od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković