Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva, ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već navodi da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Prema navodima zahteva oštećeni je dao lažnu tvrdnju u pogledu nastanka povreda za koje branilac iznosi sopstveni zaključak da su u pitanju lake telesne povrede koje nisu nanete drvenim predmetom i da se samim tim radi o krivičnom delu iz člana 121. stav 1. KZ, a za to delo je po oceni branioca saglasno članu 103. i 104. ZKP nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, objasnio je da je okrivljeni angažovao oštećenog za pomoćne poslove, ali kako isti nije dobro uradio ono što mu je precizno objašnjeno, kupac je bio ljut i vratio robu, radi čega okrivljeni nije hteo da plati oštećenom, a on je počeo da mu preti. U konkretnom sukobu oštećeni je skočio sa stolice u nameri da udari okrivljenog, pa je onda on uzeo letvicu sa stola da bi se odbranio. Oštećeni je potrčao prema vratima i levom stranom tela udario u staklena vrata, ustao je pa je prednjom desnom stranom udario u orman pored vrata. Okrviljeni je krenuo ka oštećenom a on je ustao i skrenuo desno prema radionici, tri puta je levim kukom udario u kvaku vrata a potom levom rukom udario kvaku, otvorio vrata i izašao. Na osnovu svega navedenog branilac zaključuje da je nemoguće letvicom zadati opisane povrede i to preko odeće, već su navedeni podlivi kod oštećenog nastali u konkretnom slučaju udaranjem celim telom o ivicu ormana i kvaku. Takođe, branilac navodi da je iskaz svedoka BB apsolutno neistinit, jer se svedok nije nalazio na licu mesta. Po navodima branioca okrivljeni nije udario oštećenog pesnicom jer nije imao razloga, pri čemu okrivljeni ima 63. godine sa teškim je povredama iz rata, koje nisu zalečene i nije u stanju da se potuče sa bilo kim.

Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, te je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Đorđevića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ističe i da sud nije izveo kao dokaz veštačenje – rekonstrukcija događaja na licu mesta, što je predložio okrivljeni, na koji način se ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Đorđevića i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Podnetim zahtevom se ukazuje i na povredu odredbe člana 398. i 402. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Đorđevića i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković