Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stavovi 1, 2. i 6. i člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23), i utvrdio da je revizija osnovana.

Osnovani su navodi revizije tužioca da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nepravilnom primenom odredbe člana 194. istog Zakona, imajući vidu da je to bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštine Doljevac, Opštinske uprave broj 112-8 od 12.02.2013. godine, tužilac je vraćen na rad u Opštinsku upravu Opštine Doljevac i priznata su mu sva prava na radu i po osnovu rada počev od 06.12.2007. godine do povratka na rad, tako što prava i obaveze po osnovu rada imenovanom počinju da teku osmog dana od dana dostavljanja prepisa presude Gž1 746/12 od 09.01.2013. godine odnosno 14.02.2013. godine. Tom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa su poništena rešenja na osnovu kojih je on ostao neraspoređen. Rešenjem o pokretanju disciplinskog postupka 116-25 od 10.06.2013. godine, pokrenut je disciplinski postupak prema tužiocu zbog povrede radne obaveze, neopravdani izostanak s posla najmanje 2 uzastopna radna dana, a po zahtevu za pokretanje disciplinskog postupka načelnika za privredu i finansije. Nakon toga, tužena je donela rešenje broj 116-25 od 12.09.2013. godine, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera – prestanak radnog odnosa, a zbog neopravdanog izostanka sa posla najmanje dva uzastopna radna dana, kao teže povrede radne obaveze. Zaključkom Opštine Doljevac, Opštinske uprave broj 116-25/2013 od 14.01.2015. godine odbačen je prigovor tužioca podnet protiv rešenja Opštinske uprave Opštine Doljevac broj 116-25 od 12.09.2013. godine, zbog nenadležnosti. Rešenjem Opštine Doljevac, Opštinskog veća broj 117-27 od 14.04.2015. godine odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv zaključka Opštine Doljevac, Opštine Doljevac broj 116-25/2013 od 14.01.2015. godine, kao neosnovana. Na zahtev tužioca, Republički fond PIO, Filijala Niš je doneo privremeno rešenje broj 181.1-100716/13 od 26.03.2013. godine kojim je utvrđeno da je tužilac korisnik starosne penzije počev od 16.02.2013. godine. Tužilac je ...2014. godine navršio 65 godina života.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio nalazeći da rešenje o pokretanju disciplinskog postupka broj 116-25 od 10.06.2013. godine ne sadrži datum izostanka s posla i tačni broj radnih dana izostanka s posla, jer je paušalno naveden pa iz njega nije moguće konkretizovati vreme izvršenje radnje tužioca, odnosno vreme izvršenja povrede radne obaveze koja je bila razlog za izricanje disciplinske mere prestanak radnog odnosa. Po oceni prvostepenog suda, pobijanim rešenjem povređeno je pravo na odbranu zaposlenog zaštićeno članom 7. Konvencije međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, jer zaposleni nije na adekvatan način upoznat sa razlogom pokretanja disciplinskog postupka protiv njega. Po oceni prvostepenog suda predmetno rešenje o prestanku radnog odnosa je proizvelo štetne posledice po tužioca koji je bio onemogućen da radi do ispunjenja zakonom propisanih uslova za redovnu starosnu penziju, pa je on na taj način on pretrpeo štetu.

Drugostepeni sud je, pobijanim rešenjem ukinuo prvostepenu presudu i tužbu tužioca odbacio nalazeći da on nema pravni interes za podnošenje tužbe u smislu odredbe člana 194. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je on ...2014. godine navršio 65 godina života, pa mu je u svakom slučaju tada radni odnos morao da prestane zbog ispunjenja uslova za odlazak u starosnu penziju. Samim tim, po oceni drugostepenog suda, tužiocu prestaju prava iz rada i po osnovu rada, jer on više nema status zaposlenog kod tuženog.

Međutim, pri odlučivanju pobijanim rešenjem, drugostepeni sud nije imao u vidu da se odredba člana 194. Zakona o parničnom postupku odnosi na utvrđujuću – deklarativnu tužbu, što ovde nije slučaj, jer je tužilac sudu podneo konstitutivnu tužbu usmerenu na izmenu postojećeg odnosa, odnosno poništaj rešenja tužene. Pravni interes tužioca mora da postoji samo kod tužbe za utvrđenje u smislu odredbe člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Pošto to ovde nije slučaj sledi da nije bilo razloga da drugostepeni sud ceni postojanje pravnog interesa tužioca za podnetu (konstitutivnu) tužbu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužene ima u vidu da je, u smislu odredbe člana 195. Zakona o radu, zaposleni uvek ovlašćen da pokrene spor pred nadležnim sudom kada nađe da mu je odlukom poslodavca povređeno neko pravo, te da, po pravnosnažnosti sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni može da podnese i zahtev za ostvarivanje nekog od prava predviđenih članom 191. istog Zakona.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković