Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4367/2023
13.03.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tuženog „Dijamant“ a.d. Zrenjanin, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 16/23 od 07.06.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 16/23 od 07.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 736/22 od 09.03.2023. godine, odbačena je tužba tužioca kojom je tražio da se po osnovu uvida u pismeno – akt „sporazum broj ...“ od 01.04.1998. godine i priznanja tuženog po presudi P1 479/02, da na aktu „sporazum broj ...“ ne postoji svojeručni potpis poslodavca, konstatuje činjenica neistinitosti isprave „sporazum broj ...“ o prestanku radnog odnosa, kao pravnosnažno presuđena stvar i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 16/23 od 07.06.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 736/22 od 09.03.2023. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), pa je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz činjeničnog stanja, na kome je zasnovana pobijana odluka, proizlazi da je tužilac podneo tužbu 19.12.2022. godine sa tužbenim zahtevom da se po osnovu uvida u pismeno – akt „Sporazum broj ...“ od 01.04.1998. godine i priznanje tuženog u presudi P1 479/02 da na aktu „Sporazum broj ...“ ne postoji svojeručni potpis poslodavca i da se konstatuje činjenica neistinitosti isprave „Sporazum broj ...“ o prestanku radnog odnosa. Sporazumom o raskidu ugovora o radu – radnog odnosa broj ... od 01.04.1998. godine, raskinut je ugovor o radu - radni odnos sa AA, ... zaključen dana 01.11.1996. godine, a na osnovu pisane izjave imenovanog o saglasnosti o prestanku radnog odnosa zaključno sa danom 31.03.1998. godine. Presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu broj P1 1474/01 od 26.02.2003. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se poništi kao nezakonit sporazum o raskidu ugovora o radu – radnog odnosa broj ... od 01.04.1998. godine i da se obaveže tuženi „Dijamant“ a.d. Zrenjanin da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na ranije poslove i radne zadatke. Presudom Okružnog suda u Zrenjaninu br.Gž1 218/03 od 30.09.2003. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj sporazuma o raskidu ugovora o radu, radnog odnosa broj ... od 01.04.1998. godine i u delu za vraćanje tužioca na rad. Presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu broj P1 1622/06 od 30.08.2006. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da do sporazumnog raskida radnog odnosa nije došlo jer ne postoji svojeručni potpis poslodavca, da ne postoji saglasnost dužnika odnosno akt „Sporazum o prestanku radnog odnosa broj ...“ od 01.04.1998. godine i da je iz tog razloga zakonski nevažeći i da nema pravno dejstvo ,te da tuženi i dalje ostvaruje sva prava iz radnog odnosa koji je imao do donošenja „Sporazuma broj ...“ od 25.03.1998. godine. Presudom Okružnog suda u Zrenjaninu broj Gž1 493/06 od 01.03.2007. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije broj Rev2 704/07 od 23.05.2007. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je pravnosnažno odlučeno o sadržajno istom tužbenom zahtevu, iz navedenih razloga su nižestepeni sudovi na osnovu člana 294. stav 1. tačka 4. i člana 295. ZPP, doneli ožalbeno rešenje, sa obrazloženjem da drugačije formulisanje tužbenog zahteva ne znači da ne postoji identitet između tužbenih zahteva, da se u smislu odredbe čana 194. ZPP, tužba za utvrđenje može podneti radi utvrđivanja postojanja odnosno nepostojanja činjenice samo iz zakonom dozvoljenih razloga, da se u konkretnom slučaju ne može podneti tužba za utvrđenje sa ovako postavljenim zahtevom.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer je o zahtevu tužioca pravnosnažno odlučeno i to o istovetnom tužbenom zahtevu između istih stranaka, zasnovanom na istom događaju odnosno istom činjeničnom stanju.

Tužilac je u ovom postupku postavio zahtev da se po osnovu uvida u pismeni akt „Sporazum broj ...“ od 01.04.1998. godine i priznanja tuženog po presudi P1 749/02 na aktu „Sporazum broj ...“ ne postoji svojeručni potpis poslodavca i konstatuje činjenica neistinitosti isprave „Sporazum broj ...“ o prestanku radnog odnosa. Dakle, budući da je ranije vođen postupak između istih lica sa istom procesnom ulogom spor o zakonitosti sporazuma o prestanku radnog odnosa i o ništavosti akta „Sporazum broj ...“ koji se zasniva na istom činjeničnom osnovu, to su pravilno nižestepeni sudovi, u skladu sa odredbom člana 359. i 294. stav 1. tačka 4. i 295. ZPP, usled pravnog dejstva pravnosnažnosti ranije donete odluke, tužbu u ovoj pravnoj stvari odbacili.

Neosnovano se u reviziji tužioca ukazuje da nije osnovan istaknuti prigovor presuđene stvari, jer su u konkretnom slučaju pravilno nižestepeni sudovi ocenili da je osnovan istaknuti prigovor presuđene stvari, s obzirom da u ovoj pravnoj stvari postoji ne samo identitet parničnih stranaka, već i identitet predmeta spora, kao i identitet činjeničnog osnova sa ranije donetim odlukama.