O reviziji tužene nije odlučivano na osnovu člana 404. ZPP, jer je taj vanredni pravni lek dozvoljen po vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu člana 403. stav 1. i 3. tog zakona.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, organi Ministarstva unutrašnjih poslova su 14.10.2007. godine oduzeli od tužilje pokretne stvari navedene u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od istog datuma. U potvrdama je navedeno da se privremeno oduzimaju i pet kutija sive boje-četiri kutije marke „Keter“ i jedna kutija marke „Imedis“, kao i jedna kutija marke „Keter“ bele boje, u kojima se nalazi elektronska oprema neutvrđene količine i marke. Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 428/11 od 20.12.2011. godine obustavljen je krivični postupak koji je vođen protiv tužilje zbog krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. Krivičnog zakona. Rešenjem tog suda K 428/11 od 09.11.2012. godine, sa ispravkom izvršenom rešenjem K 428/11 od 04.03.2013. godine određeno je vraćanje predmeta privremeno oduzetih od tužilje po potvrdama Ministarstva unutrašnjih poslova od 14.10.2007. godine. Tužilji su 08.07.2014. godine vraćene određene pokretne stvari, ali ne i medicinska oprema- aparati „Imedis ekspert mini“, „Imedis ekspert“, „Imedis brt“ i personalni kompjuteri broj 1816, 1325, 687 i N1909, koje je tužilja posedovala i koji su joj bili privremeno oduzeti. Vrednost tih stvari po nalazu veštaka od 12.09.2023. godine iznosi ukupno 51.460 evra, odnosno 6.031.554,55 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan veštačenja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu za naknadu štete doneli pravilnom primenom materijalnog prava.

Tužena odgovara za nastalu štetu po članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema članu 86. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 66/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...72/09) važećeg u vreme privremenog oduzimanja stvari i pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti vratiće se vlasniku, odnosno držaocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (član 512).

U konkretnom slučaju, od tužilje su privremeno oduzeti označeni medicinski aparati i personalni kompjuteri koje je posedovala i držala u prostorijama u kojima je obavljala svoju delatnost, iako oni nisu pojedinačno navedeni u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima. Te stvari tužilji nisu vraćene nakon obustave krivičnog postupka jer se ne nalaze u državini organa koji je izvršio njihovo privremeno oduzimanje, niti u državini suda pred kojim je vođen krivični postupak. Zbog toga organi tužene ne mogu postupati po članu 86. ranije važećeg zakonika o krivičnom postupku i zato su dužni tužilji nadoknaditi materijalnu štetu u visini vrednosti tih stvari.

Revizijski navodi, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Organi tužene su prilikom privremenog oduzimanja stvari postupali po članu 82. stav 1. važećeg Zakonika o krivičnom postupku, ali njihovo nezakonito postupanje postoji nakon pravnosnažne obustave krivičnog postupka jer nisu postupili po članu 86. tog Zakonika. Tužena odgovora za štetu zbog nezakonitog i nepravilnog rada oba državna organa-organa unutrašnjih poslova, koji su predmete privremeno oduzeli od tužilje i suda koji je doneo rešenje o vraćanju stvari, ali ga nije izvršio.

Predmeti čiju novčanu protivvrednost tužilja potražuje u ovom sporu nisu taksativno navedeni u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima, a predmet oduzimanja bila je i određena elektronska oprema spakovana u kutije, što se može pripisati nepravilnom radu organa koji je vršio privremeno oduzimanje stvari i sačinio potvrde. Tužena ne dokazuje da se ti predmeti nalaze u depozitu suda koji je vodio krivični postupak i da se oni zato mogu vratiti tužilji, zbog čega bi njen tužbeni zahtev za naknadu štete bio neosnovan. Tužilja je pre podnošenja tužbe više puta od organa unutrašnjih poslova i suda tražila da joj se ti predmeti vrate, ali njenim zahtevima nije udovoljeno. Štaviše, dopisom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 428/2011 od 04.05.2015. godine tužilja je obaveštena da rešenje o vraćanju tih predmeta nije ni moglo biti doneto jer oni nisu navedeni u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima.

Navodi revidenta da nije u potpunosti i pravilno utvrđeno da li su od tužilje privremeno oduzeti predmeti-medicinska oprema, nisu od značaja za odluku u ovom sporu. Tim navodima osporava se činjenično stanje koje su nižestepeni sudovi, posebno činjenicu da je tužilja predmetne medicinske aparate posedovala i koristila utvrdili ocenom izvedenih dokaza, a što je van kontrole revizijskog suda. Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne može biti razlog za reviziju, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona koji u ovom postupku nije ostvaren.

Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković