Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3340/2024 od 06.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P 284/20 od 22.05.2024. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke u odnosu na pomoćni objekat P+1 (dograđeni deo na severnoj strani i potkrovlje), ukupne površine 73 m2 i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ista presuda je ukinuta u preostalom odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu trećem izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u potvrđujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanje u ovoj stvari je utvrđivanje prava svojine na pomoćnom objektu (dograđeni deo na severnoj strani i potkrovlja), stečeni gradnjom na kat.parc. .. Ko Niška Banja na kojoj parnične stranke imaju pravo susvojine, ali koji objekat je građen nakon prestanka vanbračne zajednice između tužilje i tuženog. U konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse i odlukama ovog suda donetih u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, bez obzira na činjenicu što je objekat građen bez građevinske dozvole i što nije postojala saglasnost tužilje kao suvlasnika parcele. Pitanje gradnje na zemljištu gde postoji suvlasništvo parničnih stranaka ne može se rešavati u ovom postupku, već se samo utvrđuju činjenice ko je vršio izgradnju objekata. Sud je utvrdio da je objekat građen nakon raskida vanbračne zajednice između tužilje i tuženog, a ocena činjeničnog stanja ne može biti osnov za izjavljivanje revizije. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za novim tumačenjem prava.

Stoga je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može da se podnese (član 4. stav 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 14.05.2018. godine, a vrednost spora je opredeljena na iznos od 4.426.650,00 dinara. Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to proizilazi da revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković