Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/2023), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023) i odredbe člana 202. Porodičnog zakona, pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji neosnovano ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što u prvostepenom postupku nije saslušan sudski veštak Nikola Tanasković iz ..., što je on predložio u odgovoru na tužbu i da ta bitna povreda nije sankcionisana od strane drugostepenog suda pri odlučivanju o njegovoj žalbi. Međutim, slobodna ocena dokaza podrazumeva i slobodu izbora dokaznih sredstava. Ne radi se o uskraćivanju prava na raspravljanje kad sud ne izvede predloženi dokaz jer on rukovodi glavnom raspravom, a u postupku se izvode oni dokazi i utvrđuju one činjenice koje su bitne za odlučivanje o tužbenom zahtevu. Suprotno postupanje suda bilo bi protivno načelu ekonomičnosti propisanom u odredbi člana 10. Zakona o o parničnom postupku, kojim je, između ostalog, propisano i da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i GG su bili u braku od 2011. do 2018. godine u kome je rođeno dvoje dece, sinovi BB (...2013. godine) i VV (...2015. godine). Porodica je živela u ... u zajedničkom domaćistvu sa roditeljima tuženog. GG je tokom braka bila izložena psihičkom i fizičkom nasilju od strane tuženog zbog čega je i napustila domaćinstvo i otišla u ... kod svoje majke i brata. Tuženi joj nije dozvolio da povede decu sa sobom. GG je podnela tužbu za razvod braka kojom je tražila da joj se sinovi povere na samostalno vršenje roditeljskog prava. Privremenom merom Osnovnog suda u Vršcu P2 166/18 od 26.07.2018. godine, deca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a model viđanja dece sa ocem regulisan je na uobičajeni način. Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 18/18 od 06.08.2018. godine, određene su mere zaštite od nasilja u porodici kojima je tuženom zabranjeno približavanje GG na udaljenosti manjoj od 300 m na svim javnim mestima i na adresi stanovanja, osim u slučajevima sudskih sporova, u trajanju od godinu dana počev od 06.08.2018. godine. U tom periodu, tuženi je dolazio po decu i vraćao ih tako što je primopredaju dece vršila majka GG. Tuženi je poljoprivrednik i zbog toga nije mogao u potpunosti da se pridržava modela viđanja i da uzima decu svakog drugog vikenda, pa je dogovoreno sa GG, da sinovi kod njega provedu čitav letnji i zimski raspust. To je funkcionisalo do 2023. godine, kada su deca otišla kod oca u junu, a on ih krajem avgusta, kada je trebalo, nije vratio majci. U međuvremenu, majka nije uspevala da se redovno čuje niti vidi sa decom. Tuženi je upisao decu u školu u ... i pokrenuo postupak za izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, sa obrazloženjem da majka zanemaruje decu i da ih često kažnjava. GG decu nije videla do 2024. godine, kada je, na osnovu privremene mere Osnovnog suda u Vršcu i dogovora sa tuženim, ostvarila pravo da deca kod nje dođu za vikend. Kada su došla kod majke, deca su se požalila da im otac preti da joj ne govore šta se dešava u ... jer će u suprotnom da „presudi majci“. Takođe su joj rekli da se otac prema njima ponaša strogo, da ih fizički kažnjava zbog ocena u školi ili nestašluka i da je mal. VV tukao ofingerom i ramom od kalendara, te da ih takođe tera na fizički rad, dok je mal. BB kažnjavao i na drugi način. GG je 04.02.2024. godine Policijskoj upravi Sečanj prijavila da su joj se deca žalila da ih otac psihički i fizički maltretira i da strahuje za njihovu bezbednost. Nakon procene nadležog policijskog službenika da postoji rizik od neporedne opasnosti za vršenje nasilja, naređenjem Policijske uprave Zrenjanin PS Sečanj od 04.02.2024. godine, tuženom je izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira i prilazi mal. BB i VV u trajanju od 48 sati, a na predlog OJT Zrenjanin, mera je produžena na period od 30 dana počev od 06.02.2024. godine. Stručni tim Centra za socijalni rad Sečanj je ustanovio, nakon sprovedene zakonske proceduje, da raspolaže činjenicama koje ukazuju na postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici AA i to psihičkog i fizičkog nasilja AA nad decom mal. BB i mal. VV kao i nad bivšom suprugom GG. Na sastanku Grupe za koordinaciju sa područja OJT Zrenjanin, 23.02.2024. godine, u cilju blagovremene i delotvorne zaštite i podrške žrtvama nasilja, sačinjen je plan zaštite i podrške te je odlučeno da Centar za socijalni rad podnese tužbu radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici u odnosu na mal. BB i VV kao i u odnosu na GG. Stručni tim Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina uradio je stručnu procenu i dao nalaz i mišljenje na osnovu obavljene kućne posete u kojoj je psiholog razgovarao sa mal. decom nasamo i sa majkom. Zaključak je stručnog tima da je GG tokom trajanja braka sa tuženim neposredno bila žrtva psihičkog, ekonomskog i fizičkog nasilja koje je trajalo godinama, a da je od razvoda braka žrtva psihičkog nasilja koje tuženi vrši prema njoj posredno preko maloletne dece zbog onemogućavanja viđanja i kontakata sa decom. GG je saznala za maltretiranje dece od strane oca tek onda kada su joj se deca poverila da trpe nasilje tako što ih otac fizički kažnjava pri čemu im je pretio da će, u slučaju da to ispričaju, presuditi njihovoj majci. Deca su jako zabrinuta za svoju ali i za bezbednost svoje majke. Često je grle, ljube i ne odvajaju se od nje. Žele da žive sa majkom i verbalizuju da se plaše oca i njegovih metoda kažnjavanja. Mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad Zrenjanin je da su maloletna deca u riziku od ponavljanja takvog ponašanja oca prema njima i da su pretnje upućene GG ozbiljne zbog čega je potrebno da se procesuiraju institucionalno kao i da je celishodno da se tuženom izreknu sve predložene mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na mal. decu i njihovu majku.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, pobijanom presudom, odredili mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tuženog primenom odredbe člana 266, 270, 197. stav 1. i 198. Porodičog zakona, nalazeći da su mal. BB, mal. VV i GG žrtve porodičnog nasilja kojima je neophodno pružiti traženu zaštitu i nalazeći da su mere zaštite celishodne i u korelaciji sa stepenom opasnosti od nasilničkog ponašanja tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Nasilje u porodici, u smislu odedbe člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo od drugog člana porodice. Nasiljem u porodici u smislu odredbe člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, smatra se naročito, na osnovu stava drugog te odredbe Zakna, nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenjem telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu pri čemu se članovima porodice u smislu stava 1. tog člana zakona u smislu stava 3. odredbe člana 197. Porodičnog zakona smatraju supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici te lica u tazbinskom ili adutivnom srodstvu odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. Mere zaštite propisane su odredbom člana 198. Porodičnog zakona tako što protiv člana porocice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice (stav 1). Mere zaštite od nasilja u porodici, u smislu stava 2. odredbe člana 198. Porodičnog zakona jesu, između ostalog, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti (tačka 3), zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice (tačka 4), zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice (tačka 5). Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana u smislu stava 3. odredbe člana 198. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, utvrđene su činjenice koje ukazuju na postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici i to fizičkog i psihičkog nasilja tuženog nad decom i nad bivšom suprugom GG tako što je GG tokom trajanja braka sa tuženim neposredno bila žrtva psihičkog, ekonomskog i fizičkog nasilja koje je trajalo godinama dok je, od razvoda braka, žrtva psihičkog nasilja koje tuženi vrši prema njoj posebno preko maloletne dece zbog onemogućavanja viđanja i kontakata sa decom, dok su maloletna deca izložena kako psihološkom nasilju tako i fizičkom kažnjavanju od strane oca.

Tuženi u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Takođe, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Međutim, ocena dokaza je u nadležnosti suda koji odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da tuženi u reviziji neosnovano ukazje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković