Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR Proizvodnja ... „BB“ ..., čiji je punomoćnik Marko Radojković, advokat iz ..., protiv tuženog „Banca Intesa“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 6.189,10 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1728/23 od 20.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1728/23 od 20.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1728/23 od 20.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1728/23 od 20.02.2025. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena u celosti presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 597/22 od 24.01.2023. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je ništav član 8. Ugovora o kreditu kreditna partija ... od 13.01.2017. godine u delu tačke 3.5. Priloga broj 1 Obaveznih elemenata ugovora o kreditu broj ... između tužioca i tužene, koji glasi: „Vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita: Naknada za obradu Zahteva za korišćenjem sredstava kredita. Korisnik kredita je obavezan da odmah po prijemu obračuna plati banci naknadu, na dan puštanja kredita u tečaj, u visini od 1.00% od iznosa kredita određenog u tački 2.3 ovog Priloga, što ukupno iznosi 50.00 EUR, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 6.189,10 RSD“ i da ne proizvodi pravno dejstvo; odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati, na ime povraćaja datog, 6.189,10 dinara sa kamatom obračunatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati počev od 13.01.2017. godine, do isplate i obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 35.400,00 dinara. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, te predlaže da revizijski sud istu usvoji i preinači pobijanu presudu.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i iskazani kroz efektivnu kamatnu stopu. U situaciji u kojoj je tuženi dostavio tužiocu Obavezne elemente ugovora, koji sadrže sve obavezne podatke predviđene Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik RS“ broj 65/11), kada je utvrđeno da isti sadrže sve što se od banke zahteva u cilju informisanja klijenta i da je tužena banka dokazala da je u predugovornoj fazi upoznala tužioca sa svim elementima obaveza, pa time i obavezom predviđenom osporenom ugovornom odredbom, pri čemu osporavanje strukture troškova obrade kredita i mehanizma po kojem su obračunati nije relevantno i banka nije dužna isto da dokazuje, to nema nesavesnosti tuženog, pa time njegovo postupanje ne vodi ništavosti odredaba ugovora, zbog čega nema povrede pravnog stava revizijskog suda. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 13.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 6.189,10 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postuku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković