.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10410/2023
10.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Mikeš, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., kao pravnih sledbenika iza sada pok. ĐĐ, biv. iz ..., EE iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ... i ŽŽ iz ...., čiji je punomoćnik Biljana Nastasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1054/20 od 04.02.2021. godine, u sednici održanoj 10.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1054/20 od 04.02.2021. godine, u potvrđujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2190/10 od 15.04.2019. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijeni su kompezacioni prigovori tuženih kojim su tražili da se utvrdi potraživanje tuženih protiv tužilaca i to: tuženog sada pok. ĐĐ, biv. iz ... u iznosu od 319.287,26 dinara i tuženog EE u iznosu od 570.815,00 dinara, te da se zatim izvrši prebijanje međusobnih potraživanja parničnih stranaka. Stavovima trećim i četvrtim izreke, delimično je usvojen glavni tužbeni zahtev tužilaca i tuženi sada pok. ĐĐ, biv. iz ... i EE su obavezani da tužiocima isplate iznos od po 309.453,50 dinara, ukupno 618.907,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 15.04.2019. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se tuženi obavežu da im isplate preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od ukupno 2.056.788,92 dinara i u delu koji su tražili da se tuženi VV i ŽŽ obavežu solidarno sa tuženima sada pok. ĐĐ, biv. iz ... i EE isplate utuženi iznos. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužilaca da se odredi privremena mera kojom će se zabraniti tuženima da otuđe i opterete nepokretnosti bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, tuženi sada pok. ĐĐ, biv. iz ... i EE su obavezani da tužiocima naknade troškove postupka od 277.947,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavovima osmim i dvetim izreke, tužioci su obavezani da naknade troškove parničnog postupka i to: tuženom VV od 34.900,00 dinara i tuženom ŽŽ od 430.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1054/20 od 04.02.2021. godine, odbijena je žalba tužilaca, a žalbe tuženih sada pok. ĐĐ, biv. iz ... i EE su usvojene i prvostepena presuda je ukinuta u usvajajućem i delu odluke o troškovima postupka u odnosu na ove tužene i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je potvrđena u preostalom pobijanom, a neukinutom delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba radi isplate podneta je 23.02.2007. godine, vrednost predmeta spora je 1.329.594,00 dinara, a podnescima od 11.03.2019. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela je 1.437.881,92 dinara. Pravnosnažna presuda doneta je 04.02.2021. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
