Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužilje ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.04.2016. godine na radnom mestu ''... radnik''. Tuženi je 15.08.2022. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim nije sistematizovano radno mesto ''... radnik''. Pravilnik je objavljen na oglasnoj tabli poslodavca 15.08.2022. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Pobijanim rešenjem R 233/2022 od 24.08.2022. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.04.2016. godine i prestao joj je radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radila, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena i smanjenog obima posla, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da je poslodavac usled teške ekonomske situacije u kojoj se firma našla i smanjenog obima posla doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 15.08.2022. godine, kojim je ukinuto radno mesto ''... radnik'' i da, polazeći od potrebe procesa rada, poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenoj obezbedi neku od mera za zapošljavanje i premeštaj na druge poslove. Pre otkaza ugovora o radu tužilji je isplaćena otpremnina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1., 158. i 159. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 95/18). Po oceni nižestepenih sudova pobijano rešenje je zakonito, imajući u vidu da je radno mesto na koje je tužilja bila raspoređena ukinuto donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova 15.08.2022. godine, kojim ono nije sistematizovano, pa tužilja nema pravo na vraćanje na rad kod tuženog, na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla. Na osnovu odredbe člana 158. i 159. istog Zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim je radom prestala potreba isplati otpremninu.

U konkretnom slučaju, tuženi je, donošenjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova 15.08.2022. godine, ukinuo radno mesto ''... radnik'', na koje je tužilja bila raspoređena, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena došlo do smanjenog obima posla kod tuženog koji tužilji nije bio u mogućnosti da obezbedi neku od mera za zapošljavanje i premeštaj na druge poslove, pa joj je pre otkaza ugovora o radu isplatio otpremninu. U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenima sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak i pri tom poštovao sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po tom osnovu. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji doneto je u zakonito sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih, nakon što je tuženi doneo novi Pravilnik koji nije predvideo postojanje radnog mesta na koje je tužilja bila raspoređena, pri čemu tuženi nije imao upražnjeno radno mesto na koje je mogao da rasporedi tužilju, niti je ona, u toku postupka, ukazala na postojanje takvog radnog mesta. Sud se ne upušta u celishodnost donetog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog i razloge zbog kojih je neko radno mesto kod poslodavca ukinuto, jer to nije u njegovoj nadležnosti, niti je u nadležnosti suda da ceni opravdanost odluke o ukidanju tužiljinog radnog mesta. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodi revizije tužilje kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković