.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6194/2025
15.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca SGZR Niskogradnja, AA PR Salaš Crnobarski, čiji je punomoćnik Ljubomir Šljukić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Rajko Petričić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1157/24 od 20.11.2024. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1157/24 od 20.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1157/24 od 20.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda Novom Sadu Gž 1157/24 od 20.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 4598/21 od 11.05.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac ima pravo svojine na objektu „VV“, bliže opisanom u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i na zemljištu na kome se objekat nalazi i koje služi za njegovu redovnu upotrebu odnosno na određenim površinama kat.parc. .. i .. KO ..., što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da tužilac pravo svojine upiše u katastru nepokretnosti, odbijen zahte tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 56.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do traženog iznosa od 87.900,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz odredbi čl. 21. i 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na objektu „VV“, na zemljištu na kome se taj objekat nalazi i koje služi za njegovu redovnu upotrebu, tužilac nije gradio predmetni objekat, već njegov pravni prethodnik DPP „Ogled“ Bogatić, i to ne na tuđem, već na zemljištu na kom je imao pravo korišćenja i koje je bilo u društvenoj svojini. Nisu se stekli ni uslovi za sticanje prava svojine na nepokretnostima održajem u smislu člana 28. ZOSPO, jer tužilac ne ispunjava uslov zakonitosti i savesnosti za sticanje prava svojine putem održaja. Tužilac nema punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine, predmet ugovora o kupoprodaji zaključenog između tužioca i njegovog pravnog prethodnika 2007. godine nije bio predmetni objekat niti kat.parcele .. i .. KO ... na kojima se objekat nalazi, a pravnom prethodniku tužioca nakon okončanja postupka restitucije 2004. godine je bilo poznato da sporni delovi parcela i objekat na njima nisu u njegovom vlasništvu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
