Rešenjem Višeg suda u Vranju K.br. 30/22 od 10.01.2025.godine ispravljena je presuda Višeg suda u Vranju K.br.30/22 od 25.10.2024.godine u obrazloženju na tridesetčetvrtoj strani, u prvom pasusu, u desetom redu tako što će nakon reči „učinjeno“ stajati reči: „koje su napred detaljno opisane i da je nastupla smrt dve mlade osobe, a jedna je lako telesno povređena, što su okolnosti koje očigledno prevazilaze meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela“, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 102/25 od 01.04.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branilaca okrivljene Anđele Stoilović i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju K.br.30/22 od 25.10.2024.godine, koja je ispravljena rešenjem Višeg suda u Vranju K.br.30/22 od 10.01.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene Anđele Stoilović, advokat Milenko Milisavljević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem i odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju K.br. 30/22 od 10.01.2025.godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Anđele Stoilović, advokata Milenka Milisavljevića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac ističe da se u radnjama okrivljene ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da blanketna norma koja je opisana u izreci presude, odnosno povreda člana 182. stav 5. tačka 3) ZOBS, kojom je propisano da vozač koji ima probnu dozvolu ne sme da upravlja vozilom u periodu od 23,00 do 06,00 časova i povreda odredbe člana 182. stav 5. tačka 1) alineja 3. ZOBS, kojom je propisano da vozač koji ima probnu dozvolu ne sme da upravlja vozilom brzinom većom od 90% na ostalim putevima od brzine koja je dozvoljena na delu puta kojim se kreće, ne predstavljaju uzrok nastanka posledice u vidu ugrožavanja javnog saobraćaja i dovođenja u opasnost života i tela ljudi, a u svojoj odluci povodom povrede člana 182. stav 5. tačka 3) ZOBS je to izričito naveo i drugostepeni sud. Stoga branilac ističe da iz razloga drugostepene presude sledi da povreda ove odredbe ne predstavlja radnju izvršenja te da delo za koje je okrivljena optužena i oglašena krivom u odnosu na tu konkretnu odredbu nije krivično delo. Sledstveno tome pobijanim presudama povređen je zakon u smislu člana 439 tačka 1 ZKP. U zahtevu se zaključuje da povreda iz člana 182. stav 5. tačka 3) ZOBS nije uzrok zabranjene posledice, da nema krivično pravni značaj i da ostaje isključivo u domenu prekršaja iz člana 332 stav 1 tačka74 ZOBS. Branilac okrivljene se pozvao na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 113/2012 od 17.01.2013.godine, u kojoj je navedeno da „nenavođenje konkretnog propusta u vožnji okrivljenog koji je u direktnoj uzročnoj vezi sa nastalom saobraćajnom nezgodom, izreku prvostepene presude čini apsolutno nejasnom, a dati razlozi u obrazloženju i kontradiktornom i nerazumljivom“, što se, prema navodima zahteva, može primeniti i u konkretnom slučaju, jer iz izreke prvostepene presude nije jasno koja od više navedenih radnji okrivljene je u uzročnoj vezi sa posledicom. U odnosu na blanketnu odredbu iz člana 185 stav 5 tačka 1 alineja 3 ZOBS na putevima branilac dodaje da, pored razloga na koje je ukazano za prethodno navedenu odredbu, postupanje suprotno ovoj odredbi nije opredeljeno ni kao prekršaj Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ je propisano da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 2. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 289. stav 1. KZ nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Izrekom presude Višeg suda u Vranju K.br.30/22 od 25.10.2024.godine okrivljena Anđela Stoilović je oglašena krivom da je dana 29.01.2022.godine oko 03,30 časova, na državnom putu drugog A reda, broj 258 Vladičin Han-Leskovac, u ataru s. Manajle, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, upravljala sa probnom vozačkom dozvolom „B“ kategorije, putničkim motornim vozilom marke „Wolksvagen“, tipa „Golf 5“, registarskih oznaka ..., vlasništva EE iz ..., krećući se iz pravca Vladičinog Hana prema Predejanu, suprotno odredbama čl.182 st.5 tač.2 ZOBS-a, jer je otpočela i upravljala motornim vozilom u stanju pripitosti, pod dejstvom alkohola u organizmu (alkohola u krvi ), u količini od oko 0,80 promila (0,84 mg/ml) do 0,90 promila (0,95 mg/ml), kada nije bila sposobna da bezbedno upravlja vozilom, kao i suprotno članu 182. st.5 tač.3 istog Zakona jer je upravljala motornim vozilom u periodu od 23,00 do 06,00 časova, kada vozač koji ima probnu dozvolu ne sme da upravlja vozilom, zatim krećući se suprotno odredbi čl. 182 st.5 tač.1 alineja 3 ZOBS-a, jer vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da upravlja vozilom brzinom većom od 90% na ostalim putevima od brzine koja je dozvoljena na delu puta kojim se kreće, krećući se neprilagođenom brzinom od najmanje 60 kilometara na čas, od ograničene brzine od 60 kilometara na čas, suprotno odredbi čl.42 st.1 istog Zakona, te brzinu kretanja vozila nije prilagodila osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način koji ne ugrožava bezbednost saobraćaja, iako je bila svesna da upravljajući vozilom na ovakav način može ugroziti bezbednost javnog saobraćaja i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, pa je na to pristala, te je tako usled prednjih propusta nakon izlaska iz tunela „Manajle“ kod KM stuba 48, izgubila kontrolu nad vozilom, prešla na kolovoznu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, udarivši prednjom levom stranom vozila u zaštitnu ogradu, pri čemu je vozilo od siline udarca ogradu probilo i zajedno sa ogradom palo u korito reke Južna Morava, usled kog udara i pada sa mosta, kao i udara u čvrste delove unutrašnjosti vozila su putnice u vozilu, koje su se prevozile na mestu suvozača ošt. sada pok.ŽŽ, na zadnjem sedištu iza vozača ošt. sada pok.ZZ, dok se ošt.II prevozila takođe na zadnjem sedištu, na mestu iza suvozača i to: II iz ... zadobila lake telesne povrede u vidu razderno nagnječne rane mekih tkiva glave, razderno nagnječne rane desnog uva, razderno nagnječne rane brade, razderno nagnječne rane gornjeg kapka i u predelu oko oka, ogrebotine oba gornja ekstremiteta, promrzline obe šake, kao i nagnječine trbušnog zida, predela slabina i predela levog kuka, ošt. sada pok.ŽŽ lake telesne povrede u vidu krvnih podliva tkiva poglavine i razderno nagnječne rane glave, čija smrt je nastupila neposredno usled utopljenja u reci Južna Morava, ošt.sada pok.ZZ teške telesne povrede na gornjoj granici ove grupe povreda u vidu otvorenog preloma leve nadlaktne kosti, višestrukog preloma leve butne kosti, preloma leve ključne kosti i preloma tela drugog grudnog pršljena sa krvarenjem u kičmenoj moždini i u prostoru između tvrde i mekih moždanica u visini preloma, a koja teška telesna povreda je sa svoje strane bila od uticaja na nastanak smrtnog ishoda, dok je smrt nastupila neposredno usled utopljenja u reci Južna Morava, pri čemu je takođe bila svesna da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može nastupiti zabranjena posledica u vidu smrti i teškog telesnog povređivanja drugih lica, ali je olako držala da do toga neće doći, čime je na opisani način izvršila krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju K.br.30/22 od 25.10.2024.godine jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i to kako objektivna koja se odnose na preduzete radnje okrivljene odnosno da je okrivljena na opisani način upravljajući sa probnom vozačkom dozvolom „B“ kategorije, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa iz člana 182. stav 5. tačka 2) ZOBS, 182. stav 5. tačka 3) ZOBS i člana 182. stav 5. tačka 1) alineja 3 ZOBS-a i člana 42. stav 1. ZOBS, te je tako usled navedenih propusta, nakon izlaska iz tunela „Manajle“ kod KM stuba 48, izgubila kontrolu nad vozilom, prešla na kolovoznu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, udarivši prednjom levom stranom vozila u zaštitnu ogradu, pri čemu je vozilo od siline udarca ogradu probilo i zajedno sa ogradom palo u korito reke Južna Morava, usled kog udara i pada sa mosta, kao i udara u čvrste delove unutrašnjosti vozila su putnice u vozilu, i to II zadobila lake telesne povrede, ošt. sada pok.ŽŽ lake telesne povrede čija smrt je nastupila neposredno usled utopljenja u reci, ošt.sada pok.ZZ teške telesne povrede, a koja teška telesna povreda je sa svoje strane bila od uticaja na nastanak smrtnog ishoda, dok je smrt nastupila neposredno usled utopljenja u reci, a tako i subjektivna obeležja odnosno da je okrivljena u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, i bila svesna da upravljajući vozilom na ovakav način može ugroziti bezbednost javnog saobraćaja i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, pa je na to pristala i bila svesna da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može nastupiti zabranjena posledica u vidu smrti i teškog telesnog povređivanja drugih lica, ali je olako držala da do toga neće doći.

Samim tim, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni neosnovanim.

Činjenica da je u obrazloženju drugostepene presude navedeno da povreda odredbe člana 182. stav 5. tačka 3) ZOBS, odnosno vožnja sa probnom vozačkom dozvolom u noćnim uslovima nije u uzročnoj vezi sa stvaranjem opasne situacije i uzrokovanje saobraćajne nezgode i da isto predstavlja prekršaj iz oblasti saobraćaja, nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, jer preostale povrede blanketnih normi iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su navedene u izreci prvostepene presude jesu u uzročnoj vezi sa nastupanjem posledica saobraćajne nezgode, a povrede navedenih odredbi predstavljaju elemente krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, navodeći da su i sudski veštak i komisija veštaka utvrdili da na mestu kontakta vozila okrivljene i ograde na mostu, zaštitna ograda nije bila postavljena u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja, i da je istu bio dužan da postavi upravljač puta, a takva ograda bi s obzirom da može da zaustavi vozilo koje naleti brzinom od 100 km/h, zaustavila i vozilo okrivljene koje se kretalo brzinom od 60 km /h i ne bi palo u korito reke.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković