Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, tražeći troškove za sastav podneska.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje revizijom tužioca, a koja bi mogla biti od uticaja na drugačiju odluku suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 08.08.2019. godine do 28.02.2023. godine, bez prekida, po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, na poslovima ... u radnoj jedinici - Sakupljanje i transport otpada. Tužilac je u periodu od 08.08.2019. godine do 05.03.2020. godine radio na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, u periodu od 06.03.2020. godine do 01.03.2022. godine po osnovu povećanog obima posla, a zatim ponovo radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog u periodu od 02.03.2022. godine do 28.02.2023. godine. Poslednji ugovor o radu na određeno vreme tužilac je zaključio sa tuženim dana 13.02.2023. godine radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog. Tužilac je dana 14.02.2023. godine imao srčani udar, pa smatra da je to pravi razlog zbog čega mu je otkazan ugovor o radu rešenjem tuženog broj .. od 23.02.2023. godine, a ne zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, kako stoji u rešenju o otkazu ugovora o radu. Tužilac tužbom ne traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, već samo traži da se utvrdi da je od 23.02.2023. godine došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, s obzirom da je radio kod tuženog bez prekida po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na istim poslovima. Tuženi nije sporio da je tužilac radio kod njega u periodu od 08.08.2019. godine do 28.02.2023. godine po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme, koji su zaključivani po različitim osnovama ali je osporio ispunjenje zakonskih uslova za preobražaj radnog odnosa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu odredbu člana 37. i 195. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...95/18) nalazeći najpre da je tužilac propustio da traži zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu koje je doneto i tužiocu dostavljeno nakon isteka vremena zasnovanog radnog odnosa, te je stoga ovo rešenje postalo pravnosnažno. Tužba za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme zasnovana je na pravilu iz odredbe člana 37. stav 2. i 6. Zakona o radu koji propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može trajati duže od 24 meseca i da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen. Iz ovoga proizlazi da do preobražaja dolazi po samom zakonu, ako su za to ispunjeni uslovi. Međutim, ako poslodavac to pravo ospori zaposlenom, odnosno sa njim ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, onda zaposleni zaštitu svog prava ostvaruje pod uslovima iz odredbe člana 195. stav 1. i 2. Zakona o radu. U ovom slučaju, tužilac je propustio da traži sudsku zaštitu protiv rešenja o prestanku radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme po naznačenom ugovoru o radu, zbog čega je to rešenje postalo pravnosnažno, te je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos. Nastupanjem pravnosnažnosti rešenja o prestanku tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme, njegov radni odnos kod tuženog je prestao konačno i trajno i tužilac je izgubio ne samo pravo da više pobija to rešenje sudskim putem, što on i ne čini u ovoj parnici, već i pravo da traži da se utvrdi da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/2018), propisani su osnovi za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i razlozi za preobražaj tog radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme. Stavom 1. tog člana Zakona, propisano da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Na osnovu stava 6. istog člana Zakona, ako je ugovor na radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

U konkretnom slučaju, tužilac je radio kod tuženog u periodu od 08.08.2019. godine do 28.02.2023. godine po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, na poslovima ... . Međutim, tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o radu na određeno vreme po dva osnova, po osnovu zamene privremeno odsutnog zaposlenog i po osnovu povećanog obima posla. Stoga, kako ugovori o radu na određeno vreme nisu zaključeni suprotno odredbi člana 37. Zakona o radu, pri činjenici da tužilac u periodu kada je radio po osnovu privremenog povećanog obima posla, nije radio duže od 24 meseca, niti je u periodu kada je zamenjivao privremeno odsutnog radnika, radio najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, jer je po isteku ranijeg odmah zaključivan novi ugovor o radu na određeno vreme, pri čemu se trajanje radnog odnosa na određeno vreme po različitim osnovama ne može sabirati, to i pored toga što je tužilac radio bez prekida u navedenom periodu, nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa. Zbog toga se navodima revizije tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković