Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Iako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog njegovog podnošenja ne navodi nijednu od povreda propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, iz sadržine zahteva proizilazi, da je, prema stavu branioca, sud prilikom donošenja pobijanih rešenja pogrešno primenio odredbe Krivičnog zakonika, koje se odnose na prestanak pravnih posledica osude, na taj način što je, polazeći od stava da okrivljenom nisu određene nikave pravne posledice uz osudu na kaznu rada u javnom interesu, odbio molbu okrivljenog za prestanak istih, iako prema mišljenju odbrane, u konkretnom slučaju, pravne posledice predmetne osude postoje, budući da se navedena osuda prikazuje u uverenju o neosuđivanosti, zbog čega po okrivljenog nastupaju pravne posledice koje utiču na prava iz oblasti radnog odnosa – zaposlenja.

Ovi navodi, koji po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 94. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava. Stavom 2. ove odredbe propisano je da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kada je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne, dok je stavom 3. propisano da se pravne posledice osude mogu predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene.

Odredbom člana 95. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da su pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava - prestanak vršenja javnih funkcija; prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja; gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave, a stavom 2. propisano je da su pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava - zabrana sticanja određenih javnih funkcija; zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi; zabrana sticanja čina vojnog starešine i zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave.

Iz citirnih zakonskih odredbi proizilazi da pravne posledice osude mogu nastupiti samo za određena krivična dela i u slučajevima kada su zakonom izričito propisane i to u vidu prestanka, gubitka ili zabrane sticanja određenih prava. Pri tome, odredbom člana 95. Krivičnog zakonika taksativno su nabrojane vrste pravnih posledica osude i situacije na koje se odnose, ako je to zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa predviđeno.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1725/13 od 02.09.2013. godine okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika izrečena kazna rada u javnom interesu u trajanju od 180 časova koja će biti obavljena u roku od 4 meseca i koja je u celosti izvršena u ostavljenom roku.

Međutim, iz navedene presude ne proizilazi da su okrivljenom izrečene bilo kakve pravne posledice osude u smislu prestanka, gubitka ili zabrane sticanja bilo kog prava, shodno odredbi člana 95. Krivičnog zakonika.

Stoga, a kako suprotno navodima branioca, pravnu posledicu osude, ne predstavlja okolnost da se određena osuda prikazuje prilikom izdavanja uverenja radi zaposlenja, to po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, ne može biti reči o postojanju pravnih posledica osude, niti se može primeniti postupak njihovog prestanka propisan odredbom člana 101. Krivičnog zakonika, zbog čega Vrhovni sud nalazi da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 101. Krivičnog zakonika, na koju se podnetim zahtevom branioca okrivljenog, neosnovano ukazuje.

Ostalim navodima branilac osporava i polemiše sa razlozima pravnosnažnih rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branica, zbog čega se ovaj sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković