Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1-Po1 35/24 od 28.03.2025. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Raše Đurovića, advokata Đorđa Stefanovića, u delu koji se odnosi na odluku o oduzimanju imovinske koristi, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1 107/24 od 12.07.2024. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, shodno odredbi člana 91. i 92. KZ obavezao okrivljenog da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplati u budžet Republike Srbije iznos od 5.430.500,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Raše Đurovića, advokat Đorđe Stefanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i „pogrešne primene odredbi članova 90, 91. i 245. stav 2. KZ“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog odloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Raše Đurovića dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Raše Đurovića, advokat Đorđe Stefanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze, branilac označava presude donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenih između javnog tužioca i okrivljenih Zorana Ćirakovića, Vladimira Šelmića, Darka Jovičića, Miloša Lalatovića i Damira Rožajca, koje prema njegovom mišljenju, ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku jer nemaju dokaznu snagu javne isprave prema trećim licima, a posebno ne prema okrivljenom u drugom krivičnom postupku, zbog čega sud nije mogao da isključivo iz ovih presuda utvrdi da je novac navodno vraćan neposredno na ruke okrivljenom Raši Đuroviću.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Raše Đurovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u dokaznom postupku, između ostalog, izvršio uvid u pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i to presude: Spk-Po1 4/20 od 24.01.2020. godine, Spk-Po1 5/20 od 29.01.2020. godine, Spk-Po1 8/20 od 03.02.2020. godine, Spk-Po1 17/20 od 14.02.2020. godine i Spk-Po1 18/20 od 14.02.2020. godine.

Odredba člana 405. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida u isprave koje služe kao dokaz, pa je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u svemu zakonito, kada se na glavnom pretresu upoznao sa sadržinom isprava, odnosno sadržinom pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Spk-Po1 4/20 od 24.01.2020. godine, Spk-Po1 5/20 od 29.01.2020. godine, Spk-Po1 8/20 od 03.02.2020. godine, Spk-Po1 17/20 od 14.02.2020. godine i Spk-Po1 18/20 od 14.02.2020. godine donetih protiv okrivljenih Zorana Ćirakovića, Vladimira Šelmića, Darka Jovičića, Miloša Lalatovića i Damira Rožajca, kojima su oglašeni krivim i osuđeni zbog krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i pranje novca u pomaganju iz člana 245. stav 4. u vezi stava 1, 2. i 3. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ.

U konkretnom slučaju, prvostepena presuda se ne zasniva isključivo na navedenim pravnosnažnim presudama Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, što branilac okrivljenog Raše Đurovića u zahtevu neosnovano ističe, obzirom da je ove presude sud u dokaznom postupku izveo u skladu sa članom 405 ZKP, što bi značilo da je iz njih utvrdio da su donete od strane nadležnog suda, da njihova verodostojnost nije osporena i da su okrivljeni Zoran Ćiraković, Vladimir Šelmić, Darko Jovičić, Miloš Lalatović i Damir Rožajac osuđeni zbog krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i pranje novca u pomaganju iz člana 245. stav 4. u vezi stava 1, 2. i 3. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ, koja su izvršena na način bliže opisan u izrekama predmetnih presuda. Osim toga, sud je navedene presude cenio samo u pogledu okolnosti koje su potvrđene drugim izvedenim dokazima i to: iskazima svedoka AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM i nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke Jovana Mijakovića.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Raše Đurovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalim navodima zahteva branilac okrivljenog Raše Đurovića, ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi jer u izreci nije utvrđen tačan iznos provizije koje su pripadnici organizovane kriminalne grupe zadržavali za sebe, već je navedeno da je reč o proviziji „u iznosu ne manjem od 6%“, što je za posledicu imalo utvrđivanje netačnog iznosa novca koji je, nakon zadržavanja provizije, navodno vraćan okrivljenom Raši Đuroviću na ruke. Pored toga, branilac smatra da okrivljeni Raša Đurović nije izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim obzirom da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da novac koji je prenosio potiče od kriminalne delatnosti, već je jasno da je reč o novcu koji potiče iz redovne, zakonite delatnosti njegovog privrednog društva, pa je stoga mišljenja da okrivljeni nije ni pribavio bilo kakvu imovinsku korist, zbog čega ista od njega nije ni mogla biti oduzeta pobijanim presudama.

Iz izloženih navoda, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da branilac okrivljenog Raše Đurovića, iako u zahtevu označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sa kojima evidentno dovodi u vezu i „pogrešnu primenu odredbi članova 90, 91. i 245. stav 2. KZ“ koje u zahtevu numeriše, u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, Vrhovni sud se nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Raše Đurovića, advokata Đorđa Stefanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković